Kako da se čuvate od onlajn prevara?

Internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta, kad nastupi postpraznična besparica i građani zato treba da budu posebno oprezni u ovo doba godine kad naiđu na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita, savetuje Erste banka.

Gde vrebaju najveći rizici?

Ponude nerealno povoljnih kredita

Keš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika da se posle praznika stane na zelenu granu.

Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama i celom internetu, ali u pitanju je prevara.

Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju, ukazuje Erste banka. I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.

Nemojte slati lične podatke!

Treba obratiti dodatnu pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije ako se u njima traži da se pošalje bilo koji lični podatak, da se preuzme neki materijal sa linka. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i traži lične, poverljive podatke, posebno korisničko ime i šifra za e-Banking, treba biti posebno sumnjičav.

Banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se, takođe, nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.

Dobro pogledajte traku sa adresom

Kada se na nekom sajtu unose korisnički podaci ili brojevi kartice, uvek treba proveriti adresnu traku u pretraživaču. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa, a sajt može izgledati identično.

Dodatno, da li veb stranica počinje sa „https“ i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva  onlajn plaćanja karticama, koristite sajtove koji su podržani „3D secure“ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija.

To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Express SafeKey. Link za pristup elektronskom bankarstvu treba uneti u marker (Bookmarks) internet pretraživača i pristupiti odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.

Oprez sa nagradnim igrama i poklonima!

Hitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to“? Ne treba poverovati da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer, gratis putovanje na Mundijal u Kataru.

Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora.

S podozrenjem tretirajte i „ekskluzivne“ informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom „Konačno otkrivena tajna virusa korona“ možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.

Sumnjivi imejl, poruke, ponude…

Ne treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi. Treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju „from“ tako što se klikne na „File“ pa „Properties“.

Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.

Dodatni saveti o ovoj i drugim temama iz oblasti digitalne bezbednosti mogu se pronaći na besplatnoj platformi Ersteznali.rs.