Kina preuzima ulogu lokomotive globalnog razvoja

Kina se razvila u lokomotivu globalnog privrednog napredka, dok u Nemačkoj raste strah za njihovu privredu jer ova lokomotiva sada gubi na brzini.

Kineska privreda u u poslednjih četvrt veka nije rasla tako sporo kao sada. Nakon godina vrtoglavog rasta, sadašnje prognoze partijskog rukovodstva od 7,5 odsto deluju gotovo skromno. Prema aktuelnim predviđanjima rast bi mogao čak pasti ispod 7 odsto.

Za stručnjake poput Bernharda Essera, koji je u banci HSBC zadužen za rastuće privredne sile poput Kine, ovo usporavanje privrednog rasta je sasvim prirodno. On govori o „cikličkim promenama”. 

„Kina se suočava s padom unutrašnje potrošnje i padom broja narudžbi iz inostranstva”, kaže Esser. 

Dok se još pre sa strahom gledalo na privredu SAD-a koja je slovila za globalnu privrednu lokomotivu, danas se isto tako jednim okom gleda na Daleki istok. 

Nije ni čudo ako se u obzir uzme činjenica da se Nemački izvoz u Kinu od 1990. povećao za 20 puta. Christina Otte iz državne Agencije za trgovinu i investiranje smatra da su posebno izvozno orjentisan privrede poput nemačke osetljiva na značajne promene na kineskom tržištu. 

Otte je čak govori o „razmaženosti” nemačke industrije kada je Kina u pitanju. Posebno je nemačka automobilska industrija profitirala od gladi novih kineskih finansijskih elita za luksuznim vozilima „made in Germany”. 

„Kineski automobilski savez je prošlog meseca prognoze rasta automobilskog tržišta smanjio sa sedam na tri posto”, kaže Otte. 

Problem je da se trenutno ne može samo preorjentisati na neko drugo tržište jer „Kina nema alternative”. 

Da kineski privredni rast polako gubi na usponu već duže vreme je primetno. Najnoviji krah kineskog tržišta deonicama uzdrmao je zapadne sile i ponovno ukazao na to da se nešto događa u „carstvu sredine”. 

Direktor Instituta njemačkoga gospodarstva (IW) Michael Hüther smatra kako ovaj krah pokazuje sve strukturne slabosti kineske privrede. Drugi pak stanje na kineskoj berzi posmatraju iz ugla globalnih finansijskih previranja. 

Ferdinand Fichtner iz Instituta za ekonomska istraživanja smatra kako nije vreme za uzbunu. Ali ekonomisti poput Christine Otte procenjuju da stanje doduše „nije alarmantno“ ali kako „treba biti oprezan“, pogotovo kada su investicije u pitanju. 

Otte smatra da su mediji ti koji šire paniku kada izveštavaju o stanju u Kini. I Esser je optimističan iako smatra da se pred Vladom u Pekingu nalaze mnogi problemi: ogromne razlike između urbanog i ruralnog stanovništva kao i stareće stanovništvo. 

„Svi se ti problemi su lakše rešivi uz privredni rast od deset odsto nego uz rast od sedam odsto“, smatra Esser. 

Međutim i on smatra da je kineska privreda u međuvremenu dovoljno stabilna za svladavanje trenutnih poteškoća.