Zašto je Kina devalvirala juan?

Devalvacija juana mogla bi značiti pozitivan korak u ostvarivanju želje da Kina postane potpuno funkcionalni član međunarodne finansijske zajednice.

Prema oceni drugih, to je znak da započinje nova faza valutnih ratova.

Naime, odluka Kineske centralne banke o devalvaciji juana ne samo da je trenutno poprilično uzdrmala globalno finansijsko tržište već će vrlo verovatno imati i dugoročno posledice na ekonomska kretanja u svetu, smatra Džon Hardi iz Sakso banke.

„Dva su razloga zašto je Kina povukla taj potez, osim najočitijeg – veoma snažnog juana, radi snažnog dolara u proteklih nekoliko godina. Kina naime već dugo nastoji liberalizovati valutnu politiku kako bi povećala korišćenje juana u globalnim finansijskim transakcijama s trgovinskim partnerima”, kaže on. 

Kina se ujedno nada da će Međunarodni monetarni fond uključiti juan u posebna prava vučenja (SDR) kao ključnu stavku u tom nastojanju da se poveća međunarodno korištenje juana i u skladu s time finansijska i politička moć koju to donosi, kaže on. 

Takvu odluku MMF bi trebalo da donese do kraja godine, kada i radi petogodišnju analizu o valutama koja su uključene u SDR. MMF-ov komentar do sada je bio da je nedostatak tržišno uslovljenih fluktuacija jedna od glavnih prepreka za uključivanje juana“, kaže Hardi i dodaje da će liberalizacija kursa pomoći Kini da produbi tržište kapitala i privuče strane investicije koje će im pomoći u ispunjavanju ogromnih kineskih potreba za kreditnim finansiranjem, privatnim i državnim. 

Manje pozitivan razlog za odluku o devalvaciji juana u ovom trenutku je zastoj u kineskoj ekonomiji, a nakon razdoblja s veoma snažnom valutom, Kina sada želi učestvovati u globalnim valutnim ratovima s obzirom na brojne devalvacije u svetu nakon početka finansijske krize. 

Proces je započeo američki Fed, preuzela ga je Centralna banka Japana s takozvanim „abenomiks” potezima na kraju 2013., te zatim i Evropska centralna banka s najavama programa kvantitativnog labavljenja na kraju 2014. i ostvarenjem u martu ove godine. 

„Dugoročno gledano, nastojanje Kine o uvrštenju juana u SDR korpu zapravo je potez kojim žele uključiti juan među glavne svetske valute za rezerve. Nema sumnje da je Kina zavidela SAD-u na statusu dolara kao valute sa statusom rezerve nakon Drugog svetskog rata što je omogućilo SAD-u da ima ogroman spoljni deficit i finansira ogromne privatne i javne dugove. Nadaju se da će, u teoriji, nova politika pomoći Kini da ‘uveze’ globalnu ušteđevinu kako bi finansirala svoj dug i ujedno ‘izveze’ deflacijske pritiske“, pojašnjava Hardi.