Šta se krije iza irskog ekonomskog čuda?

Irska važi kao uzor među krizom pogođenim zemljama Evropske unije. Ali od rastuće ekonomije ne profitiraju mnogi.

Sve više Iraca nije u stanju da otplaćuje rate stambenih kredita i preti im prinudno iseljavanje.

Endrju Bredšo izgubio je bitku sa bankama. Seća se kako je pre godinu dana, taman što je sa svojom devojkom krenuo automobilom od kuće, kada im je ususret došlo osam kombija i policijsko vozilo.

„Odmah sam znao da su tu zbog mene. Na kraju su me dva izvršioca na silu izvukla iz kuće“, priča Bredšo. Bivši limar sada živi kod devojke. Da nije nje, bio bi beskućnik. 

Bredšo deli sudbinu mnogih Iraca. U nekim irskim gradovima dnevno se obavi i do 50 deložacija. Mnogi više nisu u stanju da plaćaju rate stambenih kredita. 

„Bez obzira na pozitivno intonirane vesti o ekonomskom uzletu Irske, mnogi i dalje svakodnevno ostaju bez krova nad glavom“, kaže Triš Barnet. Ona je i sama 2010. izbačena iz svog stana, a godinu dana kasnije osnovala je udruženje koja okuplja nesrećnike slične sudbine. „Situacija se otada nije promenila nabolje“, kaže Barnet. 

Ogorčenje zbog deložacija nedavno je dostiglo vrhunac kada je u javnost procurila vest da je irska banka „Permanent TSB“ tokom finansijske krize pogrešno obračunala kamate na stambene kredite. 

Mnoge porodice izgubile su krov nad glavom jer nisu bile u stanju da plaćaju povećane rate. Pritom su banke bile te zbog kojih je Evropska unija pre nekoliko godina priskočila Irskoj u pomoć. 

Nakon drastičnih mera štednje, Irska je ponovno stala na noge. Čak je i sumnjičavi nemački ministar finansija Volfgang Šojble prošle jeseni izjavio da „zavidi“ Irskoj na uspehu. 

Dok se još pre desetak godina o Irskoj, zbog njenog ekonomskog uzleta, govorilo kao o „Keltskom tigru“, sada se govori o „Keltskom feniksu“ koji se uzdigao iz pepela finansijske krize. 

Ali krediti podignuti u vreme najvećeg uzleta nisu nestali, niti su se smanjili, iako se kupovna moć građana smanjila. Prenaduvane cene nekretnina učinile su svoje. 

„Irska trenutno može da se pohvali uravnoteženim finansijama, ali četvrtina rasta počiva na ulaganjima stranih firmi i promeni poreskih stopa“, kaže finansijski stručnjak iz Dablina Konstantin Gurdijev.

Prema procenama Konstantina Gurdijeva, u Irskoj je poslednjih godina izvršeno prinudno oduzimanje nad preko 27.000 nekretnina – i to u zemlji sa 4,6 miliona stanovnika. On strahuje da će se situacija dodatno pogoršati. 

„Banke su promenile neke okvire hipotekarnih kredita, a mnoge sa naplatom potraživanja čekaju sve dotle dok se ne oporavi tržište nekretnina“, kaže Gurdijev. 

Mnoge porodice, dakle, čeka sudbina Endrjua Bredšoa koji danas jedino želi da zaboravi svoju bitku sa bankama i započne ispočetka.