Da li domaći proizvođači rakije štete državi?

Najbolje rakije u Srbiji mogu se porediti sa najprestižnijim francuskim konjacima i škotskim viskijima. Na sjamovima u svetu one osvajaju nagrade, a njihov ogroman ekonomski potencijal je slabo iskorišćen. Ipak, otkako je porasla poseta selima, može se primetiti da se gotovo svuda nudi rakija na prodaju. Neregistrovani poljoprivredni proizviđači nude rakiju van prodajnih mesta i time štete državi, a budući da nisu podložni kontroli to ostavlja dodatni razlog za sumnju u kvalitet same rakije.

Nameće se pitanje koliko se kontrolišu domaćinstva koja proizvode rakiju, pošto je broj inspektora na terenu mali, a osim kontrole prodavaca postavljaju se i pitanja da li je ta rakija zaista od voća, koliki je procent voća u njoj kao i da li je po pravilniku o proizvodnji koji jasno propisuje udeo voća…

Činjenica je da država ošteti za stotine hiljada dinara zbog pojedinaca koji prodaju rakiju svim tokovima, a na nju ne plaćaju porez i akcizu.

„Nekada se dešava da se dodaju zamene za voće, koje su dosta jeftinije. Pojedini dodaju šećer, ili arome voća,  a jedino analiziranjem može da se uvrdi da li je lažna i ili „prava“ rakija. Razlika je u procentu šta je voćna a šta rakija sa sadržajem voća“, kaže za Telegraf Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskoj Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

Domaćinstva koja prodaju rakiju „na pragu“ ili ispred svog dvorišta cene je 1.000, a ponegde i 2.000 dinara.

„Osim poreza, na rakiju bi morala da se plati i akiza jer je alkoholni proizvod. Potrošač ne može da prepozna prilikom kupovine, već samo da veruje na reč. Zato flaša mora da ima deklaraciju, na kojoj će jasno da piše sadržaj kao i zvanično poreklo, kako bi potrošač mogao sam da uradi ekspertizu u svakoj akreditovanoj laboratoriji ukoliko sumnja na kvalitet“, kaže Dragić.

Savetuje se da uvek proverite proizođača, a poslednjih decenija sve je više porodičnih destilerija, koje proizvode različite vrste rakije prema svetskim standardima i uvedenom HASAP sistemu.

Proces dobijanja rakije je relativno jednostavan, zato svako seosko domaćinstvo ima mogućnost da pravi svoju sopstvenu rakiju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od prošle godine proizvodnja rakija u proteklih pet godina beleži konstantan rast. 

Broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, tako da je trenutno u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima.

Tokom prošle godine izvoz rakije je povećan za oko 60 odsto i njegova vrednost iznosi 7,8 miliona evra. Najviše rakije od voća izvozi se u Hrvatsku, SAD, Nemačku, Crnu Goru i BiH, ali proizvođači osvajaju i nova tržišta kao što su Island, Singapur, Kazahstan, Malta, Kipar…