Danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta, biljaka i životinja koje u velikom broju nastanjuju Srbiju, saopštila je organizacija Animal Rescue Srbija. Ugrožavanju zaštićenih vrsta u Srbiji doprinose: nekontrolisani lov i krivolov, nesavestan odnos prema prirodi, krijumčarenje divljih životinja i stradanje jedinki u drumskom saobraćaju.
„Svako uznemiravanje, proganjanje, pa čak i nevešto pomaganje mogu biti na štetu populacija divljih životinja i njihovih staništa. Zakonski propisi koji štite vrste i njihova staništa moraju biti poštovani, a ljudi bi trebalo da znaju da očuvana priroda povećava i njihov kvalitet života i pozitivno doprinosi zdravlju“, objašnjava biolog doktor Milan Paunović iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
On naglašava da je za siguran opstanak divljih vrsta neophodna jeedukacija zasnovana na naučnim saznanjima, zbog podizanja svesti stanovništva i sticanje navika i empatije, kao i konsenzus svih aktera javnog života.
Foto: Dr. Milan Paunović/Mrki tvor
Iz Animal Rescue Serbia naglašavaju da je naša zemlja dom velikog broja divljih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su zaštićene 2.633. Među njima, čak 1.783 vrste spadaju u kategoriju strogo zaštićenih, od čega su čak 1.042 vrste životinja, sa najbrojnijim beskičmenjacima.
U oblasti flore, strogo je zaštićena 641 biljna vrsta (mahovine, papratnjače i semenice), 75 vrsta gljiva i lišajeva, kao i 25 vrsta algi.
Foto: Dr. Milan Paunović
Milan Paunović istakao je listu najugroženijih životinjskih vrsta u Srbiji:
U poslednje dve decenije nije pronađen nijedan primerak u njegovom poznatom staništu, na tri lokaliteta u Deliblatskoj peščari.
Vrsta glodara koja živi u Vojvodini, na Staroj planini i oko Vlasinskog jezera, a čija staništa su u opasnosti usled odsustva stoke koja ispašom održava odgovarajuću (nisku) travnu vegetaciju.
Ova vrsta poznata je samo na Šarplanini, a poslednji nalaz star je čak pola veka.
U Srbiji postoje dve populacije ove prelepe životinje, od kojih karpatska na istoku počinje blago da povećava brojnost, dok se balkanska na Kosovu i Metohiji osetno smanjuje.
Ova pećinska vrsta poznata je u samo četiri pećine istočne Srbije, a brojnost populacije je krajnje mala.
Dvadeseti vek ispratili smo izrazito nepovoljnom situacijom po mrke medvede u Srbiji, bilo ih je svega nekoliko desetina. Danas je njihova brojnost u porastu, a Srbija je jedinstvena u Evropi po činjenici da je nastanjuju pripadnici tri populacije mrkih medveda: dinarsko-pindske, karpatske i staroplaninske.
- Stepski tvor i šareni tvor
Još dve vrste čiji opstanak je direktno ugrožen usled narušene ekološke ravnoteže, njegova taništa na prostoru Vojvodine znatno su smanjena, kao i njihov glavni izvor hrane, glodari koje je čovek gotovo istrebio zbog štiteći useve.
Šareni tvor u Srbiji živi na najzapadnijem delu svetskog areala i sreće se samo povremeno.