Plogging: Dobro za telo, još bolje za životnu sredinu

Preko dva miliona ljudi u više od 100 zemalja sveta svakog dana praktikuje plogging. U pitanju je sportska disciplina u kombinaciji sa skupljanjem otpada. Nastala je 2016. godine i to u Švedskoj, a sama kovanica nastala je od dveju reči – „plocka upp“ (podići) i „jogga“ (trčati). 

Sam koncept ekološkog bavljenja sportom osmislio je Erik Ahlstrom zabrinut za ogromne količine (plastičnog) otpada na koji je nailazio dok je trčao na rubovima grada.

Ubrzo je ovaj koncept bavljenja sportom zaživeo i van granica Švedske.

Dakle, trčite, saginjete se, kupite smeće, stavljate u džak i nastavljate dalje. Možda deluje jednostavno, ali stručnjaci kažu da se plogging-om obuhvataju tri aktivnosti korisne za telo.

Pritom, misli se i na životnu sredinu, biljke i životinje čiji opstanak veoma ugrožava ogromno nagomiljavanje plastičnog otpada. Iako se čini da mnogi gradovi nemaju problem sa nagomilavanjem smeća, zapravo imaju. Gde god je veliki broj turista, tu su i brda plastike, a ima je i na rubovima skoro svakog grada. 

U SAD plogging stiže 2018. godine. U Tenesi, Njujork i Indijanapolis prvo, ali se širi i po Evropi: Velika Britanija, Španija, Nemačka. 

Ripu Daman Bevil poznatiji kao Plogman of India prvi je čovek u toj zemlji koji je krenuo da praktikuje plogging. Od 2018. do danas organizovao je preko 500 trka u više od 80 gradova širom Indije. Veliku popularnost ova vrsta sporta doživela je kada se u jednoj misiji priključio i aktuelni premijer Indije Narendra Modi. 

Kod nas ova vrsta sporta i te kako ima poentu. Posla ima za sve jer samo tokom jedne trke, kažu u Beogradskom trkačkom klubu, može da se prikupi i do 300 džakova punih smeća. Dakle, plogging-uje se i u Srbiji, ali to ne znači da ne moramo da vodimo računa o tome gde i na koji način odlažemo smeće. 

Foto: Beogradski trkački klub (BRC)