Uzgajanje oraha donosi dobar prihod voćarima, ali Srbija još ne uspeva da zadovolji ni vlastite potrebe.
Cena oraha na pijacama u Srbiji, kao i u prodavncama, već godinama ne pada, pa i ove sezone, kada je ova namirnica neizostavni deo svake slavske trpeze, u zavisnosti od veličine jezgra, iznosi od 900 do čak 1.400 dinara za kilogram, pišu Večernje novosti.
Zato i ne čudi što se sve više mladih – koji imaju zemlju, a ne žele mnogo da rade – odlučuje da posade upravo orahe. Jer, na primer sa hektara zasada, bez mnogo ulaganja, kroz nekoliko godina mogu računati na prihod od 10.000 evra za 12 meseci.
Po podacima Instituta za voćarstvo u Čačku, na teritoriji Srbije ima oko milion i 966.000 stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. To, međutim – ističu stručnjaci – nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha.
„Oni koji nasleđuju imanja, iako su zaposleni ili imaju privatan biznis, sve više se odlučuju da tu zemlju iskoriste za uzgoj oraha. On i leska su najduže investicije u proizvodnji, a rezultati koji se ostvaruju u fazi eksploatacije nadmašuju sve ostale vrste. Pored toga, uzgoj oraha ne iziskuje mnogo rada, odnosno iziskuje znatno manje obaveza nego jabuke ili šljive“, objašnjava dr Rade Miletić iz Institutuaza voćarstvo u Čačku.
„Voćka čudnovata“, kaže, ne zahteva ni mnogo vode, niti preterano prskanje preparatima. Najviše rada potrebno je u pripremi sadnje i samoj sadnji, odnosno u prvoj i drugoj godini. Prvi rod očekuje se u četvrtoj, a pun posle deset godina…
Dr Miletić ističe da orah u Srbiji uspeva i na nadmorskoj visini od gotovo 800 metara, a podnosi temperaturne amplitude od -25 do 35 stepeni Celzijusa. Sadnice oraha su skuplje od ostalih voćnih vrsta, zbog tehnologije kalemljenja koja traje godinu duže. Ove godine, u Institutu za voćarstvo u Čačku cena sadnice oraha biće od 12 do 15 evra.
„Imam tridesetak stabala oraha i oni mi svake godine donesu zaradu od 3.000 do 4.000 evra. To su orasi sorte rasna i ja ih uopšte ne održavam, osim što pokosim oko njih i moram da ih omlatim, te pokupim rod. Razmišljam o proširenju zasada na hektar i verovatno ću to uraditi, jer stvarno nema primera da se manje radi, a stiče ovoliki prihod“, svedoči Milovan J. iz Dragačeva.
Mislim kao stariji čovek, da studenti izaberu najbolje među njima i da daju konkretan predlog kako oni vide borbu protiv korone ali bez politizacije koja vodi u drugu krajnost.