„Novi ekonomski dogovor“: Kako Srbija za 15 godina da dostigne Češku

Kandidat za premijera liste „Boris Tadić – Ajmo ljudi!“, profesor Goran Radosavljević, ocenio je da bi usvajanjem reformi koju ta politička opcija zastupa Srbija tokom narednog mandata dostigla razvoj susednih država-članica Evropske unije, a za do 15 godina mogla da dostigne nivo Češke.

Radosavljević je tokom današnjeg predstavljanja „Novog ekonomskog dogovora“ naveo da je za to potrebno utrostručivanje bruto domaćeg proizvoda, koji je trenutno oko 50 milijardi evra, a da se prosečan lični dohodak podigne sa sadašnjih 7.500 evra na preko 20.000 evra.

Kao primer koji pokazuje da se ovakve ekonomske promene mogu postići za relativno kratko vreme, Radosavljević je naveo Slovačku, koja je nekada bila „siromašni jug Čehoslovačke“, a danas 9. najveći proizvođač automobila na svetu, sa više proizvedenih vozila po glavi stanovnika od Nemačke.

U „Novom ekonomskom dogovoru“ se kao prvi postulat navodi „utvrđivanje pravila“, odnosno jačanje institucija.

„Mi nemamo pravila po kojima funkcioniše ova država, ili su ona iskrivljena. U periodu od 2001. do 2012. su izgrađene gotovo sve institucije koje danas postoje, makar na papiru. Ali, da bi se državna administracija ‘tresla’ kada se pomene Državna revizorska institucija, mora da prođe malo vremena… Mi predlažemo i ekonomsku lustraciju, (definisanje) uslova pod kojima će se obavljati ekonomska aktivnost“, kazao je Radosavljević, koji je jedan od autora ekonomskog programa koalicije..   

Prema njegovim rečima, ovo je jedan od razloga zašto domaći privrednici, umesto što reinvestiraju u Srbiji, svoju dobit ulažu u regionu.

Kao „temelje društva i ekonomije“, Radosavljević je imenovao i poljoprivredu, energetiku, obrazovanje, zdravstvo i socijalnu politiku.

„Poljoprivreda mora biti zasnovana na tehnologiji, vratićemo subvencije po hektaru kakve su bile 2011. i 2012. godine, a robne rezerve treba da sprečavaju turbulencije u cenama“, dodao je profesor Radosavljević.

Fokus obrazovanja valja pomeriti sa interpretacije na kreativnu primenu znanja, a kao primer je naveo PISA testove, po kojima su srpski petnaestogodišnjaci na dnu evropske lestvice u primeni naučenog.

Jedan od predloga je da se ukinu doprinosi za zdravstvo, već da se ono finansira iz poreza, na isti način kako se finansira npr. obrazovanje.

On je dodao da se u zdravstvu treba ojačati primarnu zdravstvenu zaštitu, odnosno napraviti „ambulantu u svakom selu“. Prema njegovim rečima, za tri godine je moguće preći sa finansiranja zdravstva iz doprinosa, ali da bi istovremeno i neoporezivi iznos plate morao da se poveća na 50.000 dinara, „koliko bi bila i minimalna zarada“.

„Sve ovo je potrebno kako bi postojeći rast osetili i građani Srbije“, zaključio je Radosavljević.

Kao najveće probleme koje je najteže rešiti naveo je ekologiju i demografiju, da država treba da uloži više novca u vantelesnu oplodnju, ali i na definisanju imigracione politike, kako bi privukla još ljudi.

„Svi pokazatelji koje posmatramo, BDP po glavi stanovnika, pad nezaposlenosti, onda nemaju mnogo smisla. Mi ćemo postati zemlja bez populacije… I džabe sve o čemu pričamo ako vaše dete ima 50 odsto šanse da dobije astmu, zbog nezdrave životne sredine“, zaključio je Radosavljević. 

Lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić rekao je da se dok je bio na vlasti, zalagao za „skandinavizaciju regiona“.

„Čitava politika koju sam sprovodio bila je skandinavizacija Balkana nakon godina nasilja i ratova, a to znači uspostavljanje trajnog mira, jer se i Skandinavija bilo prostor nasilja, ali su uspeli. Norveška je bila jedna od najsiromašnijih zemalja, ali to se dramatično izmenilo kada je postignut socijalni, ekonomski i politički ogovor izmedju radnika i poslodavaca i ti dogovori bili su pekretnica“, rekao je Tadić.

On je ocenio da posle deset godina „dodatnog bogaćenja bogatih i siromašenja siromašnijih“, i Srbiji treba dogovor sa sindikatima, jer „pomirenje sa susedima neće imati smisla ako nema harmonije izmedju radnika i poslodavaca u obostranom interesu“.

Tadić je dodao da se u javnosti „svakodnevno manipuliše prosečnom platom“, a da je plata koju prima najveći broj gradjana često manja od 40.000 dinara, te da je za veliki broj gradjana nemoguće da plati minimalnu potrošačku korpu.