Ehinaceom protiv helikobakterije – vredi pokušati

 Heliko bakterija poznata je od davnina, ali je kao medicinski problem uvrštena tek 1982. godine. To je zapravo bakterija koju, gotovo, svi imamo, ali oni sa jačim imunitetom mogu da nikada ne osete simptome. Za razliku od njih, kod ljudi sa slabijim imunitetom simptomi se mogu javiti i nakon nekoliko decenija.

Heliko bakterija je najrasprostranjenija u nerazvijennim zemljama, gde je higijena na niskom stupnju, kao i osnovni uslovi za život. Prenosi se brzo i vrlo lako preko zagađene vode, neopranog voća i povrća, preko prljavih ruku ili „usta na usta“. Od heliko bakterije niko nije zaštićen.

Simptomi heliko bakterije

Najčešći simptomi heliko bakterije su mučnina, nagon za povraćanjem, bol u želucu i nadutost. Mogu se javiti i bolovi u stomaku, gorušica, zadah, smanjen apetit, gubitak kilograma, problemi sa varenjem, problemi sa stolicom i retko, krv u stolici. Pored fizičkih simptoma heliko bakterije, postoje i psihički – depresija, nesanica, anksioznost, anoreksija, čak u manjem broju slučajeva i gojaznost. 

Nelečenje heliko bakterije može izazvati gastritis, čir, pa čak i rak želuca ili dvanaestopalačnog creva. Pored ishrane, zdravih životnih navika i zdravog životnog okruženja, za sprečavanje pojave simptoma heliko bakterije, presudan je dobar imunitet.

Kako se leči heliko bakterija

Kao prvo, neophodna je promena u ishrani. Zabranjeni su: gazirani sokovi, alkohol, kafa, slatkiši, šećeri, belo brašno, začinjena i pržena hrana, zapržena hrana, kiselo voće, krastavac, paprika, pečurke, paradajz, … Ali se preporučuju: čajevi, ovas, ječam, integralni i crveni pirinač, integralni dvopek, grilovano pvrće, nemasna riba, supe, kiselo mleko i mladi sir; kupus, brokoli, spanać, prokelj, artičoke, rukola, repa, karfiol; maline, kruške šljive, brusnice, jabuke. Neophodno je da budete uobročeni, da jedete na svaka 3 do 4 sata i to umereno; da izbegavate zadimljene i zagušljive prostorije. Morate jesti i piti polako, dok su obroci i napici umerene temperature.

Terapija lekovima u glavnom, podrazumeva kombinaciju dva antibiotika i inhibitor protonske pumpe, ali ne daje uvek rezultate. Većina ljudi heliko bakteriju drži pod kontrolom zahvaljujući narodnoj medicini – laneno seme, ulje crnog kumina, ulje divljeg origana, crni i beli luk, nana, ruzmarin, med, žalfija, kopriva, bokvica, kamilica, ehinacea, …

Ehinacea

 U tradicionalnom načinu lečenja Severnoameričkih Indijanaca, ehinacea je u upotrebi već oko 400 godina. U Americi su se prvi preparati pojavili odavno, a u Evropi je nastala ekspanzija tek poslednjih nekoliko decenija. Ehinacea je lekovita biljka koja potiče iz porodice Asteraceae. Zbog lepih cvetova koji dugo traju, uzgaja se i kao ukrasna biljka. U svrhe lečenja se upotrebljava kao ceđeni sok ili kao ekstrakt sveže biljke. Ukoliko se koristi kao suva biljka, to znatno smanjuje njena lekovita svojstva, mada postoje određene vrste koje se koriste i u obliku čaja. Ehinacea utiče, pre svega, na imuni sistem i unapređuje ga tako što uništava bakterije i viruse. Zato je naročito dobra i za heliko bakterijeu. 

Pored toga dobra je i za bolesti respiratornog sistema, za kožne probleme, za zarastanje rana,… Odlična je kao preparat koji se uzima u preventivne svrhe, jer nije preporučljiva samo za osobe obolele od autoimunih bolesti i kod dece do 12 godina. U farmaceutskoj industriji se javlja u vidu različitih kapi (Echinacea kapi, Echinaid bezalkoholne kapi, Imuno Tin kapi, Sinefarm propolis kapi sa ehinaceom i vitaminom C, Valechin kapi), kao kapsule (Imunilflor kapsule, Echinaid kapsule), kao tablete (Biofar imunactiv šumeće tablete, Doppelherz Aktiv immun plus tablete) i u vidu spreja (Echinaisd sprej za grlo). Ehinaceu protiv heliko bakterije je dovoljno upotrebljavati nekoliko nedelja.