Ministar Vulin na pitanje dokle ćemo da se reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage, kaže da će tako biti sve dok na tržištu rada radna snaga ne bude skuplja.
Sada tržište rada nije takvo, postoji velika disproporcija, velika ponuda i mala potražnja. To je činjenica. Jeftina snaga, iako se time ne hvalimo, može da utiče na potencijalne investitore, rekao je ministar rada Aleksandar Vulin izražavajući nadu da će u meri u kojoj se privreda bude razvijala rasti i cena naše radne snage.
Tržište rada je tržište na kome vlada čist zakon ponude i potražnje. Što je ponuda radne snage veća, plate su manje i obrnuto. Poslodavci, ako je svuda u svetu a ne samo kod nas, nastoje da dobiju kvalitetnu i jeftinu radnu snagu, jer su manji troškovi radne snage jedna od pretpostavki za rentabilno poslovanje. Oni imaju svoju računicu u koju se ogromna nezaposlenost i pod znakom pitanja velik kvalitet radne snage u Srbiji se „dobro “ uklapaju.
Jednostavno slaba privreda slabo i plaća radnu snagu i to je naša stvarnost. Da je privreda ovde jača ne bi u Srbiji radna snaga bila jedna od najjeftinijih u Evropi, a o jačini privrede i privrednom ambijentu odluke donosi država, a ne jeftina radna snaga.
Naime, prema poslednjoj odluci srpske vlasti cena radnog sata je jedan evro. Koliko je to malo najbolje ilustruje činjenica da je ona u Bugarskoj 3,8, u Rumuniji 4,6 , Litvaniji 6,5 evra. Ili , da za isti rad radnici u Danskoj dobijaju 40,3 evra po satu, Belgiji 39,1, Švedskoj 37,4 evra. Evropski podaci pokazuju da je cena rada u industriji prošle godine bila najskuplja u Belgiji i u proseku je koštala 44,1 evra po satu, zatim u Danskoj 42,1 evra i u Švedskoj 41,8 evra.
I ne samo to. Podaci pokazuju i da se u Srbiji najduže radi za najmanju platu. Tako je prosečna radna nedelja prošle godine u Srbiji bila 42,7 evra, a u ostalim evropskim državama prosečno 40 sati. Poređenja radi, zaposleni sa punim radnim vremenom u Rumuniji prošle godine imali su najdužu radnu nedelju u EU – 41 sat.
Sociolog Srećko Mihailović, dobar poznavalac industrijskih odnosa i položaja radnika, objasnio je da je poznata činjenica da je ovde jeftina radna snaga i da su plate male. Međutim, on ističe da je veliko pitanje i koliko je naša jeftina radna snaga kvalifikovana.
„Veliko je pitanje koliko ta radna snaga može da odgovori potrebama savremene tehnologije. Bojim se da ne, da naša radna snaga nije toliko kvalifikovana i da zbog velike nezaposlenosti nije u toku svih onih tehnoloških zahteva koji se danas stavljaju pred radnu snagu”, ocenio je Mihailović.
S druge strane, dodaje Mihailović, mi realno i ne bismo mogli očekivati strane investitore ako bi ovde bila skupa radna snaga, jer oni idu tamo gde mogu da zarade i dobro preračunavaju sve troškove.
„Međutim, ne može se privlačenje stranih investicija zasnivati samo na jeftinoj radnoj snazi i njenoj obespravljenosti, a ne upitati se šta je s drugim uslovima koje država mora ispuiti da bi imala investitore. Šta je s lošom administracijom, silnim birokratskim preprekama, propisima… Znači, ima niz drugih problema koji odbijaju strane investitore i oni se ne mogu nadomestiti time što permanentno snižavamo radnu snagu i obespravljujemo radnike”, zaključio je Mihailović.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je i to dokaz da Srbi nisu lenjivci i da su priče o tome da se na Zapadu mnogo radi, a u Srbiji lenstvuje bez osnova.
„Služe da se opravdaju niska primanja i loš standard u zemlji. Zato ne bi trebalo da iznenađuje podatak da je radna nedelja u Srbiji među najdužim u Evropi, što je još jedna potvrda da mi nikada nismo bili lenj narod. Ono što nama nedostaje , da bismo dostigli produktivnost i plate razvijenih zemalja, jesu bolja tehnologija, razvijenije tržište, osvojene prodajne pozicije u inostranstvu i bar približno ista početna pozicija koju imaju preduzeća i firme razvijenih država. Volje za rad imamo, čak i u periodima krize ona nam nikada nije nedostajala”, ocenio je Nikolić.
Može li neko da opomene i obavesti, gospođu Vasiljević, da prvo retoriku spusti na pristojan nivo, jer je prema zadnjem saopštenju RIK-a na održane izbore izašlo, nešto manje od 50% građana. Znači, SNS nije dobacio ni do 30% uz ponavljanje izbora na 243 biračka mesta, što je ne zapamćeni skandal, uz laži sa TV ekrana, uz duple spiskove gradjana i pozivanje telefonom, uz nošenje paketa sa namirnicama u noćne sate, kao podmićivanje za glas, uz pretnje, isterivanje birača iz njihovih kuća, i dr. Nažalost, ne voli vas i ne podnosi više od 70% naroda u Srbiji!