Srbija će u oblasti priklupljanja otpada morati da razmsili o tome da li da sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i takozvani depozitni sistem (DRS), saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Kako se naglašava, Srbija treba da poveća reciklažu plastike i stakla, jer tu beleži najlošije rezultate.
Kod EPR-a građani razvrstavaju otpad u posebne kante, a kod DRDS-a ambalažu vraćaju u prodavnice i za to dobijaju novac.
„Uvođenjem depozitnog sistema, Srbija bi uspela da dostigne ciljeve EU za gotovo sve materijale dok će kod plastike biti potrebni i dodatni napori“, kaže Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u.
Prema njegovom mišljenju, potreban je dobro osmišljen, neprofitni DRS sistem, kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije koja bi i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva.
Samo petina otpada u Srbiji završi na sanitarnim deponijama
Evo kako da reciklirate otpad u Srbiji„Bez obzira na to da li će se država odlučiti za DRS, on ne garantuje prikupljanje celokupnog otpada tako da je neophodno dalje razvijati EPR i primarnu selekciju kroz podizanje svesti građana“, kaže Jelena Kiš iz kompanije Ball Packaging.
Britanska kuća Eunomia, koja je preporučila da Srbija uvede i depozitni sistem.
Kako se ocenjuje, depozitni sistem bi obezbedio prikupljanje više od 90 odsto ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio njegovu reciklažu i uključio u reciklažu plastične boce, limenke i tetrapak.
Mogle bi da se uvedu „pametne“ kante za otpad koje bi pokrivale mnogo više lokacija, kao što su šoping centri, firme, reciklažni centri, sportski objekti i parkovi.
U zavisnosti od broja lokacija može da podrazumeva više ili manje troškove za industriju pića u odnosu na konvencionalni sistem.
Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?
Kuda ide otpad od kovida?Kod EPR sistema preporučuje se uvođenje „sistema dve kante“, što znači da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u posebnu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak.
Unapređenje sistema bi podrazumeva uslugu odnošenja „od vrata do vrata“ i u gradovima i u selima, kao i standardizaciju prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.
Preporučuje se i obezbeđivanje naknada za sortiranje, bolje odvajanje organskog otpada i uvođenje naknada za odlaganje otpada.
Srbija do 2030. godine treba da ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastike.