EU smanjila zavisnost od uvoza gasa na „samo“ 83 odsto

Stopa zavisnosti od uvoza prirodnog gasa u Evropskoj uniji u 2021. godini bila je 83 odsto, što je za 1 procentni poen manje nego u 2020. godini kada je stopa zavisnosti od uvoza prirodnog gasa bila 84 odsto, saopštio je Eurostat. 

Na „malo smanjenje“ uvozne zavisnosti značajno je uticala činjenica da je većina država članica EU koristila zalihe prirodnog gasa koje su uvezene prethodnih godina. Šta više, pad zaliha prirodnog gasa u 2021. bio je najveći od 2008. godine. 

Malta je od država članica EU u 2021. godini bila najviše zavisna od uvoza prirodnog gasa (104 odsto), a prate je Švedska (102 odsto) i Litvanija (101 odsto). 

S druge strane,  Rumunija (24 odsto),  Danska (26 odsto) i Holandija (33 odsto) zabeležile su najmanju zavisnost od uvoza prirodnog gasa u 2021. godini. 

Najveći porast stope zavisnosti od uvoza prirodnog gasa, u poređenju sa 2020,  zabeležen je na Malti (sa 96 odsto u 2020. godini na 104 odsto u 2021. godini, +8 procentnih poena), Irskoj (sa 64 odsto na 71 odsto; +7 procentnih poena) i Rumuniji (sa 17 odsto na 24 odsto; +7 procentnih poena).

Najveći pad zabeležen je u Letoniji (sa 121 odsto na 61 odsto; -59 procentnih poena), Austriji (sa 73 odsto na 51 odsto; -22 procentna poean) i Slovačkoj (sa 88 odsto na 69 odsto, -20 procentih poena).

Iako je zavisnost od uvoza u Švedskoj, Finskoj i Estoniji blizu 100 odsto, sam udeo prirodnog gasa u „energetskom miksu“ tih zemalja je relativno nizak (3 odsto u Švedskoj, 7 odsto u Finskoj i 8 odsto u Estoniji).

Italija je zemlja članica EU koja ima najveći udeo prirodnog gasa u energetskom miksu (40 odsto) i njena zavisnost od uvoza iznosi 94 odsto. 

Na drugom mestu po udelu prirodnog gasa u energetskom miksu je Holandija, ali je, zbog domaće proizvodnje prirodnog gasa, njena zavisnost od uvoza mnogo niža.