Arhiv Beograda apeluje: Ne šaljite arhivu, pretrpani smo, iako ističe rok

Preduzeća sa teritorije grada Beograda, bez obzira na približavanje zakonskog roka za predaju arhivske knjige ne treba da dostavljaju dokumentaciju do daljeg ni lično ni poštom, piše u obaveštenju Istorijskog arhiva Beograda.  

Za primenu Zakona o arhivskoj građi i dostavu arhivskih knjiga privrednicima je ostalo još malo (do 30. aprila, odnosno 4. maja zbog praznika), privrednici šalju arhivsku građu a Arhiv grada Beograda, usled izuzetno velikog broja primljenih zahteva, obavestio je stvaraoce arhivske građe da više ne dostavljaju arhivu, dok se ne nađe rešenje. 

„Usled izuzetno velikog broja do sada primljenih zahteva za izdavanje saglasnosti na Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, kao i približavanje zakonskog roka za dostavaljnje prepisa arhivske knjige, a iz nepostojanja adekvatnih tehničkih i kadrovskih kapaciteta, obaveštavamo Vas da Istorijski arhiv Beograda nije u mogućnosti da prima novu dokumentaciju. Nema kapaciteta da primi arhivu na jedini do sada primenjeni način-isključivo pisanim putem“, objavljeno je na sajtu Istorisjkog arhiva Beograda.  

U cilju adekvatnog rešavanja ovog problema i u saradnji sa eUpravom trenutno se radi na uspostavljanju e-servisa kojim će se dokumentacija primati i u elektronskom obliku, piše u tom obaveštenju. 

„Dok svi stvaraoci i imaoci ne budu u prilici da nam dostave pomenutu dokumentaciju koja se odnosi na Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Arhiv Beograda, po ovom pitanju, neće sprovoditi kaznene mere koje su propisane ovim Zakonom“, navodi se u obaveštenju Arhiva Beograda.

Arhiv Beograda do sada je primio više od 20.000 zahteva za izdavanje saglasnosti na Listu kategorija, koji se kontinuirano obrađuju u skladu sa pomenutim mogućnostima, te je do sada obrađeno i uručeno oko 4.500 saglasnosti, napominju u Arhivu. 

U obaveštenju Arhiva, takođe, navodi se da će uručivanja obrađenih predmeta (nakon poslatog obaveštenjea maejlom ili telefonskog poziva) neće biti u periodu od 26. aprila do 6. maja i biće nastavljeno u ponedeljak 9. maja. 

Tehnički je nemoguće primiti sve predmete jer u Istorijskom arhivu Beograda u sektoru za zaštitu arhivske građe ima četvoro zaposlenih, saznajemo u Arhivu.

Istorijski arhiv Beograda je najveći arhiv u Srbiji, jer u Beogradu postoji najveći broj stvaraoca arhivske građe.

Zakon o arhivskoj građi stupio je na snagu u februaru 2020. godine a rok za donošenje normativnih akata prvo je propisan za 31.12.2021. godine dakle čak 22 meseca od stupanja Zakona na snagu, podsećaju u Udruženju Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije. Dostavljanje prve arhivske knjige propisano je za 30. aprila 2022. godine, dakle čak 26 meseci od stupanja Zakona na snagu.

„Međutim, kako ni rok od 22 meseca nije bio dovoljan da se privreda uskladi i da nadležni Arhivi procesuiraju sve dostavljene akte Arhiv grada Beograda izdao je i ranije (u decembru 2021. godine) saopštenje kojim moli stvaraoce arhivske građe i dokumentarnog materijala da do daljnjeg ne dostavljaju zahteve i da se neće primenjivati kaznene postupke zbog nepoštovanja rokova za usklađivanje“, navodi Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.

Dodatno opterećenje za privrednike predstavljaju i obaveze nastale uvođenjem, odnosno stupanjem na snagu drugih zakona, kažu u tom Udruženju.

Naime, u poslednjih nekoliko godina doneseno je nekoliko propisa koji su uneli znatne promene u privredi a kao najznačajnij su:

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti;
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti;
• Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.