DANAS, SUTRA? Nerealne ocene iz Google učionica

Od početka pandemije naša država nije sprovela nijedno istraživanje koje bi „izmerilo“ kako su hibridni modeli nastave uticali na đačko znanje, niti je rađena analiza šta se u međuvremenu desilo sa školskim ocenjivanjem. 

Sagovornici portala Nova ekonomija u jednom su saglasni: u školske ocene se ne može imati poverenja ni u redovnim okolnostima, a kamoli u vanrednim, a ocene dobijene u Google učionicama daleko su od realnog pokazatelja znanja. 

Upravo je ocenjivanje tokom perioda onlajn nastave, u periodu od marta do juna 2020. godine, izdvojeno kao jedan od najvećih problema, zbog čega je već u narednoj školskoj godini usledila odluka nadležnih da se čak i tokom kombinovane nastave, učenici ocenjuju kada su u školi.

U najvećem broju slučajeva pismene provere znanja jesu zakazivane u školama, ali je iz različitih razloga bilo i ocenjivanja na daljinu.

Zbog pogoršavanja epidemiološke situacije u pojedinim periodima ad hok su se menjali modeli nastave, pa su ranije zakazani termini pismenih i kontrolnih često „padali u vodu“, a nastavnici su u strahu da neće imati dovoljno vremena da ocene sve đake, pribegavali različitim rešenjima. 

Neki su, kako sami priznaju, pokušali da „glume policajce“, tražeći od učenika da odgovaraju uz uključenu kameru na računaru ili mobilnom telefonu, ali nisu bili sigurni šta se dešava van oka kamere. 

Nekim nastavnicima briga za sopstveno zdravlje je bila preča, pa su ignorisali preporuku nadležnih da pozivaju male grupe đaka u školu na odgovaranje i umesto toga su ocenjivali na daljinu.

Svi uključeni u „varanje“

U razgovoru sa naš portal pojedini roditelji priznaju da su cele porodice bile angažovane u varanju: na zidove iza računara lepljene su „puškice“, na „drugoj vezi“ privatni nastavnici su slušali pitanja i kucali odgovore, rešenja su deljena u vajber grupama…  

Da je ocenjivanje u digitalnom okruženju jedan od najozbiljnijih pedagoških, ali i etičkih izazova, primećeno je u istraživanju profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu Dobrinke Kuzmanović „Formalno obrazovanje u Srbiji tokom pandemije korona virus“, rađenom tokom druge pandemijske školske 2020/21. godine. 

„Svi učenici, uključujući i „najbolje đake” (ovo potvrđuju i nastavnici i učenici i roditelji), tokom onlajn ocenjivanja su se koristili različitim vidovima varanja: prepisivanje na testovima, preuzimanje i slanje tuđih radova, zajednički rad na individualnim zadacima itd. Nastavnici su bili pred ozbiljnim etičkim dilemama, jer najčešće nisu imali načina da utvrde ko je autor zadatka, a ko je prepisao ili preuzeo tuđi rad, a ni odgovarajuće mehanizme za sankcionisanje neakademskog ponašanja učenika, što je imalo za posledicu poljuljanost profesionalnog integriteta i vere u smislenost ocenjivanja obrazovnih postignuća učenika“, navodi se u istraživanju. 

– Nezavisno od pandemije, mi imamo izrazitu hiperinflaciju dobrih ocena. Kad uđete u školu ocena jedan ili dva postoji više kao pretnja ili kao upozorenje, nego kao znak da nešto nije u redu, da bi se to na kraju školske godine sve pretvorilo u četvorke i petice. Nama ocene već dugo nisu informativne u tom pogledu, a ako je tokom pandemije bilo sugestija nastavnicima da olabave i snize kriterijume, onda nemamo na osnovu čega da poredimo ocene, niti možemo da zaključujemo šta se desilo – kaže Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, napominjući da je široko deljena impresija svih aktera uključenih u obrazovni proces da je u prethodnom periodu došlo do pada i u kvalitetu obrazovnih ishoda i motivacije za školsko učenje.

U istraživanje Foruma beogradskih gimnazija, rađenom tokom prošle školske godine na reprezentativnom uzorku od 1.346 nastavnika, roditelja i učenika, čak 87 odsto profesora svedoči da su u uslovima kombinovane nastave bili u situaciji da spuštaju kriterijume ocenjivanja.

Takav zaključak navodi se i u pomenutom istraživanju profesorke Dobrinke Kuzmanović:

„Nastavnici su dosta snizili zahteve prema učenicima i kriterijume ocenjivanja, jer su bili svesni da učenicima nisu pružili, u pedagoškom smislu, onoliko koliko je trebalo. Neki smatraju da su se kriterijumi ocenjivanja snižavali i urušavali i pre pandemije koronavirusa, jer današnja deca poseduju sve slabije kapacitete za učenje (pažnju, pamćenje, dublje procesuiranje informacija). Osim toga, imali su u vidu širi kontekst u kome se odvijala onlajn nastava: različite izvore stresa, tehničke i druge prepreke, prekomerno vreme ispred ekrana, nedostatak obrazovne podrške u porodici, neodgovarajuće uslove za učenje kod kuće itd. U nekim školama, na nastavničkom veću doneta je odluka da se, zbog celokupne situacije, umanje, prilagode i „odmere” zahtevi prema učenicima“, piše u istraživanju koje je potkrepljeno i izjavama samih nastavnika.

Tako nastavnica srpskog u jednoj osnovnoj školi kaže da su i sami nastavnici spuštali kriterijum, nesvesno, a možda i svesno, „jer primetiš da ne možeš da postigneš, da je jedno dete danas tu, drugo nije… morao si prosto da suziš i nivo očekivanja od učenika, a i nivo gradiva“. 

 „Znači, uvek se apelovalo od strane direktora i uprave škole da ti zahtevi budu nešto manji nego u normalnim okolnostima. I pretpostavljam da smo onda svi, koliko smo mogli, to primenjivali“, rekla je nastavnica srpskoj jezika u srednjoj stručnoj školi.

Možemo li se onda pouzdati u ocene kao merilo onoga što su učenici naučili u koroni?

– Ocene ni u regularnim uslovima često nisu merilo znanja, zapravo više predstavljaju ocenu trenutne savladanosti dela gradiva, koje se po pravilu zaboravlja odmah pošto učenik bude ocenjen. A u uslovima korone situacija sa ocenjivanjem se dodatno pogoršala – uveren je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i profesor istorije u Osmoj gimnaziji.

Svoje utiske izneli su i roditelji koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija – 56 odsto anketiranih je reklo da njihova deca nisu pokvarila ocene tokom kovida, dok 44 odsto navodi suprotno.