Dolazak novih internet kompanija, kao što su Uber, Blablakar ili Airbnb, potresa tradicionalnu ekonomiju i može dovesti do otpuštanja miliona zaposlenih.
Bruno Tebul i Tijeri Pikar u knjizi „Uberizacija = urušena ekonomija“, predviđaju da će do 2025. biti ugušeno 3,5 miliona radnih mesta zbog informatizovanja ekonomije, odnosno zbog, kako kažu, uberizacije poslovanja.
„Uberizacija je skorašnji fenomen, čija je direktna inspiracija kaliforinijska tehnološka firma Uber. To je neologizam koji može da se koristi kako bi se opisala startap delatnost kroz numeričku platformu, koja omogućava povezivanje preduzeća i klijenata“, objašnjava Tebul, koautor dela „Uberizacija = urušena ekonomija“.
U početku, cilj startap preduzeća je bio da se prodrma tradicionalna, uređena regularna ekonomija.
Tako je Uber prodrmao tradicionalno tržište taksista, kao i Blablakar – najveća platforma za deljenje prevoza u Evropi, zatim SNCF francuski servis za prodaju autobuskih, voznih i avionskih karata, ili internet sajt Testamento koji nudi pravne savete notara u Francuskoj, turistička platforma Airbnb za rezervaciju smeštaja…
Bes taksista i loš bilans hotelijerskih grupacija odlično ilustruju nemoć tradicionalne ekonomije da se bori sa novim vidom ekonomije, navodi Tebul.
Preduzeća poput Er Fransa, Danonea ili EDF-a, moraju da podstiču zaposlene da se usavršavaju kako bi što više udovoljili klijentima. Takva preduzeća moraju da uoče u ovom svetu informatike koje to usluge traže njihovi klijenti, i kad ih otkrije – da ih dobro naplati.
Danas snaga jednog preduzeća nije samo u jednostavnom nagomilavanju bogatstva, već u nematerijalizovanom kapitalu (ljudski kapital, socijalni kapital, inovacije, naučna istraživanja).
Na pitanje da li „uberizacija“ ekonomije ugožava tradicionalni način zapošljavanja, francuski publicista odgovara da ona već pogađa sektor uslužnih delatnosti, dok su neke profesije pošteđene, kao što su građevinari, inženjeri, jer je digitalna arhitektura suviše skupa.
Prema previđanju dvojice autora pomenute knjige, do 2025. godine 42 do 47 odsto sadašnjih poslova neće obavljati ljudi – već roboti. Pre svega, biće ugroženi bankari, notari, računovođe.
Najveći gubitnici biće manje kvalifikovana radna snaga, dok će uska elita viskokvalifikovanih u naučnom i tehnološkom sektoru biti najveći dobitnici.
„Uberizacija je odgovor na pružanje usluga u svakom trenutku, na svakom mestu, po najnižoj ceni. Ona je rezultat naše hiperkonekcije i naše hiperpotrošnje“, predočava Tebul.
Osim što podiže produktivnost, uberizacija bi, smatra on, mogla u državne kase da slije 30 miljardi evra prihoda godišnje i da podstakne dodatne privatne investicije, ali pod uslovom da vlade preduzmu sve moguće mere da se njihove ekonomije i društva prilagode takvim „potresima“.
S tačke gledišta potrošača, ovakva evolucija tržišta rada je progres, ali iz ugla zaposlenih ona predstavlja nazadovanje.
S jedne strane, radnoj snazi nudi se više mogućnosti, ali to sa sobom nosi i više rizika a manje socijalne zaštite.
„Na vladama je da se prilogode novoj ekonomiji kako bi što boje rešile probleme sa kojima ćemo se sve više suočavati, kao što je pitanje otpuštanja radnika zbog automatizacije, ili način plaćanja radne snage koji rade u Uber sistemu“, zaključuje Tebul.
Čitam i ne mogu da verujem… šta vam sve neće pasti na pamet !?!?!?
Koje vi kombinacije imate ?!!!!
Nijedna ne odgovara svima, što je u svemu ovome i jedino razumljivo. Sve su vam priče „u interesu dece“, kaobajagi… A najmanje mislite baš na decu. Iskidaćete ih svojim koještarijama. I još vam smeta što imate veći procenat odličnih. A da li je ikome palo na pamet da je mnogima lakše da uče i nauče van časova na kojima se često događaju raznovrsna ometanja časa/predavanja, nekvalitetno prenošenje znanja učenicima (što,nažalost, nije retkost), subjektivno i nepravedno ocenjivanje učenika (nažalost, uopšte nije retkost), što su možda došla do izražaja i ona deca kojoj više odgovara da rade i uče u neko drugo doba dana, izvan grupe u miru i tišini, bez narušavanja koncentracije, sa svim svojim raspoloživim vremenom……..
Gde će vam duša?
Kad je nastava redovna, za slab opšti uspeh učitelji i nastavnici prebacuju krivicu na roditelje: „Ne radi se kući dovoljno sa decom“; kad se deci pomogne i pokažu bolji rezultat: „Deca ne rade samostalno“……
Nikad niste zadovoljni!!!
A deca moraju sve to da trpe!