Javni dug Srbije na kraju oktobra 2015. godine iznosio je 24,32 milijarde evra, što je 74,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
U poređenju sa septembrom javni dug povećan je za oko 260 miliona evra.
Ukupne direktne obaveze države u oktobru iznosile su 21,9 milijardi, a indirektne 2,4 milijardi evra.
Na kraju 2014. godine, javni dug Srbije je iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,9 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.
Krajem 2000. godine javni dug je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.
Prihodi budžeta bolji od očekivanih
Ministarstvo finansija objavilo je i da je deficit budžeta Srbije na kraju oktobra 2015. godine iznosio je 37,9 milijardi, a zajedno sa rashodima za projektne zajmove 51,5 milijardi dinara.
U oktobru su prihodi budžeta bili 78,5 milijardi, a rashodi 82 milijarde tako da je mesečni deficit iznosio 3,5 milijardi dinara.
Poreski prihodi iznosili su 67,6 milijardi, a najviše je naplaćeno od PDV-a, 41,4 milijarde dinara, jer se u oktobru plaćaju tromesečne obaveze po tom osnovu.
Neporeski prihodi budžeta u oktobru su bili 10,8 milijardi, od čega je 800 miliona dinara premija po osnovu re-otvaranja emisije obveznica. Donacije su iznosile 100 miliona dinara.
Rashodi budžeta su bili na nivou ovogodišnjeg proseka, s tim što je najveće odstupanje zabeleženo kod subvencija zbog isplate rashoda za program subvencionisanih kamata.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosili su 19,8 milijardi, a najveći deo se odnosi na budžetske dotacije za penzije, 17,3 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,4 milijardi dinara.
Na nivou opšte države u periodu za deset meseci ove godine zabeležen je deficit u iznosu od 63,1 milijardi, dok je deficit u oktobru iznosio 12 milijardi dinara.
Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća.
Bolja od očekivane bila je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV-a, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa.
A nerealno podizanje zarada dovodi do smanjenja broja radnika ili propasti sitnih preduzetnika. A to, posledično, dovodi do manjeg broja radnih mesta.