Igra oko vrtića

Pre nekoliko meseci, beogradska uprava donela je odluku o izjednačenju privatnih i „gradskih” vrtića tako što je svim vrtićima omogućila da upisuju decu po subvencionisanoj ceni od 5.540 dinara. Cilj ovakve odluke je bio da se smanji veliki broj neupisane dece (koja ostaju „ispod crte”) svake godine.

Zašto svake godine veliki broj dece nije mogao da nađe slobodno mesto u gradskim vrtićima? Kapacitet gradskih vrtića je i dalje premali: oni ne mogu da prime svu decu. Sa druge strane, u privatnim vrtićima ima mesta, ali tamo mora da se plati tržišna cena koja može da ide do 27.000 dinara. Deca koja su svake godine ostajala ispod crte, zapravo su deca za koju nije bilo mesta u gradskim vrtićima, a čiji roditelji nisu imali para da plate tržišnu cenu.

Mehanizam prijema je trebalo da funkcioniše ovako. Kao i pre, svi roditelji konkurišu za gradski vrtić po subvencionisanoj ceni. Ako dete ne dobije mesto, roditelji sada imaju pravo da ga upišu u privatni vrtić, po istoj (subvencionisanoj) ceni.

Na prvu loptu, ovo zvuči kao odlična ideja koja je trebalo da smanji broj neupisane dece. Međutim, postojao je jedan izuzetak od ove odluke: ona se ne odnosi na decu koja su već upisana u privatne vrtiće i plaćaju tržišnu cenu.

Šta će racionalan roditelj, koji već ima upisano dete u privatno obdanište, da uradi u ovakvom slučaju? Zadržaće mesto u njemu, a istovremeno ga prijaviti za mesto u gradskom obdaništu po subvencionisanoj ceni. Pa, ako prođe, prođe. Šta je rezultat? Umesto da se smanji broj dece koja su ostala ispod crte, broj dece koja su konkurisala za mesto u vrtiću za 2015/2016. godinu se povećao za 4.000 u odnosu na prošlu godinu, pa će sada najverovatnije da se uveća i broj dece koja će ostati ispod crte. Desilo se, dakle, potpuno suprotno od onoga što su gradske vlasti htele ovom policy merom.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“