Šta traži MMF
U vreme kad ovaj tekst ugleda svetlo dana, Misija MMF-a će završiti svoj posao u Beogradu. Teško je biti prorok i predvideti šta će biti konačan rezultat pregovora, ali je gotovo konsenzus među ekspertima da će doći do neke vrste „kompromisa“, šta god to značilo. I ja verujem da će osnovna linija mogućeg dogovora biti da se omogući delimično vraćanje, a u nekim situacijama i porast penzija i plata državnih služenika. Možda ne kao što je naša strana najavila, a to je krajem godine, već početkom sledeće. MMF je svestan socijalne i političke dimenzije takvog poteza.
Međutim, vrlo je verovatno da će zauzvrat insistirati na daleko rigoroznijem sprovođenju drugih elemenata reformskog paketa koji imaju za cilj smanjenje rashodne strane budžeta. Mislim da će veliki pomak koji je ove godine zabeležen na prihodnoj strani, pre svega naplata poreza i akciza, dobiti pohvalu te će se pažnja usmeriti na druga kresanja na rashodnoj strani koja bi trebalo da nadoknade popuštanja vezana za penzije i plate.
Na primer, na radikalnije smanjenje državne administracije i odlučnije rešavanje problema „ekonomskih invalida“, odnosno preduzeća koja godinama, pa i decenijama, žive od državne pomoći ove ili one vrste. U ovom slučaju ne radi se o uvođenju novih reformskih koraka u fiskalnoj konsolidaciji već o bržem i doslednijem sprovođenju onog što je već dogovoreno, u nekim slučajevima čak davno dogovoreno. I tu je trenutna vlast najavila i obećala brže i drastičnije obračunavanje sa ovim problemom, ali su zasad efekti mali.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Da su javna preduzeća kao toplana , elektro distribucija pravilno izdavali račune za ceo objekat i sa podacima o isporučenim kwh i utrošenim kwh , a vlasnici stanova u objektu ove račune delili prema učešću u zajedničkoj obavezi ne bi bili potrebe za izdavanjem PASOŠA jer bi svako znao podatke koji su izostavljeni svesno jer se sada korisnici zadužuju koliko treba da se namakne novca na osnovu ovih plaćanja. Sada korisnici paušalnom naplatom plaćaju iznos troškova za 2 grejne sezone i to se krije ne prikazivanjem podataka na osnovu kojih se u računima korisnika zadužuju.