Dve knjige, jedna bruka

Prvu knjigu je napisalo lice u bekstvu, građanka Marković imenom Mirjana. Doista interesantna mešavina žanrova; nešto što je i hodžin zapis za nanošenje na bolno mesto i papska eciklika vernom puku ubi et orbi, ali i zavetni roman i samoodbrana pred sudom istorije u formi ljubavnog vikend romana. Svojevrsni Simvol vere namenjen onim dobitnicima tranzicije koji su sve što imaju stekli od politike njenog do lakata okrvavljenog supruga.  

 

Kao da se kompletirala crna Biblija – Miloševićeva biografija kao Stari zavet, njegova odbrana u Hagu kao Novi, te za kraj ove paklene trilogije – Otkrovenje Mirjanino. Samo još da se prikupe anegdote „apostola“ o životu Mesije i Mesaline pa temelj nove pseudoreligije bude kompletiran kako bi se imalo odakle u ideološku rekonkvistu i dalju bagatelizaciju zla.

 

Drugu knjigu napisala je blogerka Zorana Jovanović. Kažem knjiga ali, u stvari, šaren magazin štampan u formatu knjige. Obiluje ozbiljnim glupostima i simplifikacijama, što, ruku na srce i nije neko čudo imajući u vidu kome je namenjen – tinejdžerima.  Dakle, onoj generaciji čije su roditelje Milošević & Co opljačkali i uništili, a koje je coup de grace utukla „demokratska“ vlast postpetokotobarske Srbije. Deci poraza ukratko.

 

No, trebalo bi reći jedno. U eri dominacije silikonskih rijaliti kraljica, kripto i otvorenih prostitutki, Jovanovićeva svesno bira da sebe u javnost plasira – sopstvenim radom.  Radom koji ne podrazumeva krevet, džip ili toalet popularnog splava kao radno mesto. Sviđalo se to što radi nama ili ne, tek ona pošteno zarađuje svoj hleb, lukavo identifikujući prilike koje joj pruža društvo na korak od opšte kulturne i obrazovne apokalipse. Niti ga je ona tu dovela, niti je šta mogla da uradi da to zaustavi.

 

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“