Rezerve uglja u svetu, mereno u odnosu na aktuelne stope eksploatacije, mogu potrajati narednih 150 godina. U tom smislu i svetski energetski eksperti najavljuju da će ugalj ostati ključni energent za proizvodnju električne energije u svim državama koje imaju rezerve uglja
Gotovo tri četvrtine električne energije koja se proizvede u Srbiji – proizvedu se iz uglja. I energetske rezerve naše zemlje zasnovane su na ovom energentu sa skoro 99 odsto. Ugalj je, može se već iz ovih podataka zaključiti, naš osnovni energetski resurs, uprkos brojnim pokrenutim projektima koji bi trebalo da nas kao državu preusmere na alternativne izvore energije – korišćenja biomase, snage vetra, sunca ili vode.
Zaliha uglja u Srbiji ima za narednih 50 do 70 godina. Ipak, kako napominju stručnjaci, ove zalihe nisu skoncentrisane, već su rasute širom zemlje, a i kvalitet uglja nije svuda isti. Trenutno, naime, koristimo ugalj iz samo 17 odsto ležišta uglja koje Srbija poseduje.
Iskustva drugih zemalja govore da eksploatacija uglja ne mora biti „prljav“ posao. Tačnije, uslov za opstanak ovog vida snabdevanja energentima jeste ulaganje u savremene tehnologije i unapređenje mera zaštite životne sredine. Održivo upravljanje eksploatacijom uglja uticalo je da i u razvijenim zemljama Evrope i pored najava o mogućem skorijem ukidanju korišćenja uglja, on i dalje predstavlja najdominantniji energent. Snabdevanje električnom energijom dobijenom od uglja u Evropi je zastupljeno sa 27 odsto ukupno proizvedene struje. Nuklearna energija čini 28 odsto, hidroenergija 11 odsto i gas 23 odsto baze za snabdevanje električnom energijom u Evropi.
Ne treba zaboraviti da ugalj, kao energent, obezbeđuje održavanje cena električne energije stabilnim i konkurentnim.
Prema podacima EUROCOAL-a, za poslednjih 40 godina cena nafte porasla je deset puta, gasa – devet puta, dok je ugalj skuplji 2,7 puta u odnosu na period od pre četiri decenije.
Rezerve uglja u svetu, mereno u odnosu na aktuelne stope eksploatacije, mogu potrajati narednih 150 godina.
Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
