Makijavelijev besplatni savet
Staro ekonomsko pravilo kaže – štedite onda kad imate, jer kad nemate, onda ne možete ni da štedite. Drugo pravilo kaže – ako morate da povučete teške poteze i donesete teške mere, uradite to odmah, uz dobro objašnjenje ljudima zašto je to bilo neizbežno, i onda idite dalje. I treće, nije mudrost smanjivati rashode da bi se uštedeo novac i umanjio manjak u kasi, to ume svako, mudrost je povećati prihode. Od svega je najgore kada u isto vreme ljudima smanjujete prihode i povećavate namete, bez ikakve ideje kako da uradite upravo obrnuto.
Problem je u tome što, kad se vlasti deceniju smenjuju, a ništa konstruktivno ne preduzimaju, već linijom manjeg otpora i vođeni populističkim motivima dovedu zemlju u situaciju da je sistem neodrživ ne u naredne dve godine, već ni u naredna dva meseca, nema mnogo izbora. Tada požar mora da se gasi odmah, vodom koja vam je najbliža, da trenutno smanjite štetu i da vam vatra ne odnese sve.
U toj situaciji nalazi se upravo sadašnja vlada. To što je Aleksandar Vučić apsolutni kralj populizma, pa sada već skoro svakodnevno i bez ikakve mere izlazi u javnost sa retorikom koju njegovi birači (smatra on, a verovatno i s pravom) vole da čuju, ne menja osnovnu činjenicu: problem u kome se nalazimo kumulira se godinama i ko god da je sada na njegovom mestu, teško da bi izumeo način da hitno smanji deficit budžeta i spase zemlju od bankrota bez oštrog smanjivanja rashoda. Jedino taj potez može da se povuče „preko noći“. Za povećavanje prihoda potrebni su vreme, znanje i jasna strategija koja se ne menja svaki čas.
Da biste investitore (strane ili domaće svejedno) privukli da baš u Srbiju od svih mesta na svetu ulože svoj novac, započnu ili prošire posao i zaposle ljude, pa time pokrenu privredu i dovedu do povećanja prihoda, prvo morate da ih ubedite da im se to isplati. A pre svega, da je njihova investicija sigurna, da ne moraju da strepe da li će današnji zakoni važiti sutra, da li će biti prozivani ili čak „hapšeni“ kroz žutu štampu, da li će morati da rade u psihozi, da li su zaštićeni od korupcije i da li pravna država deluje i važi za sve podjednako.
Posao najbolje cveta u pozitivnoj atmosferi, kad ljudi skoro i ne znaju ko je vlast, ali znaju da institucije funkcionišu. Pod visokom temperaturom koja se stalno podgreva, pod adrenalinom i u atmosferi lova na veštice, dobar biznis nikad nije procvetao. A pogotovu ako u onome što radite nema sistema, reč se ne drži, već svakog dana imate nova obećanja i nove ciljeve. A sutra se ono od juče zaboravi, pa se započne nova priča, nova obećanja, i podjednako niko nije siguran, ni pošten ni nepošten. Ovaj prvi to ne voli, pa i izbegava.
Ako vladalac, dakle, dugoročno razmišlja o interesu svoje države, mora da jača institucije, umesto lične vlasti. U tom slučaju i onaj ko vas kritikuje nije neprijatelj, već je znatno korisniji od onoga koji vam stalno laska i povlađuje. Naročito u teška vremena.
Ljudsku prevrtljivost objasnio je Makijaveli u svojoj čuvenoj knjizi „Vladalac“. Tamo kaže: „Vladalac, kad se nađe u nevolji, nema vremena da uspostavi apsolutnu vlast, ne zna na koga da se osloni, podanici koji su navikli da primaju naređenja od dostojanstvenika, ne žele da slušaju njega. U mirno doba kada je građanima država potrebna, svako obećava, svako bi položio život za vladara, pošto je smrt daleko. Ali u teškim vremenima, kada su državi potrebni građani, malo njih je na usluzi. Ovo iskustvo je utoliko opasnije, što može da se doživi samo jedanput. Zato mudar vladalac mora da izmisli način uprave pod kojom bi njegovi podanici, uvek i u svako vreme, osećali potrebu za državom i njim i tada bi mu uvek bili verni.
U toj situaciji nalazi se upravo sadašnja vlada. To što je Aleksandar Vučić apsolutni kralj populizma, pa sada već skoro svakodnevno i bez ikakve mere izlazi u javnost sa retorikom koju njegovi birači (smatra on, a verovatno i s pravom) vole da čuju, ne menja osnovnu činjenicu: problem u kome se nalazimo kumulira se godinama i ko god da je sada na njegovom mestu, teško da bi izumeo način da hitno smanji deficit budžeta i spase zemlju od bankrota bez oštrog smanjivanja rashoda. Jedino taj potez može da se povuče „preko noći“. Za povećavanje prihoda potrebni su vreme, znanje i jasna strategija koja se ne menja svaki čas.
Da biste investitore (strane ili domaće svejedno) privukli da baš u Srbiju od svih mesta na svetu ulože svoj novac, započnu ili prošire posao i zaposle ljude, pa time pokrenu privredu i dovedu do povećanja prihoda, prvo morate da ih ubedite da im se to isplati. A pre svega, da je njihova investicija sigurna, da ne moraju da strepe da li će današnji zakoni važiti sutra, da li će biti prozivani ili čak „hapšeni“ kroz žutu štampu, da li će morati da rade u psihozi, da li su zaštićeni od korupcije i da li pravna država deluje i važi za sve podjednako.
Posao najbolje cveta u pozitivnoj atmosferi, kad ljudi skoro i ne znaju ko je vlast, ali znaju da institucije funkcionišu. Pod visokom temperaturom koja se stalno podgreva, pod adrenalinom i u atmosferi lova na veštice, dobar biznis nikad nije procvetao. A pogotovu ako u onome što radite nema sistema, reč se ne drži, već svakog dana imate nova obećanja i nove ciljeve. A sutra se ono od juče zaboravi, pa se započne nova priča, nova obećanja, i podjednako niko nije siguran, ni pošten ni nepošten. Ovaj prvi to ne voli, pa i izbegava.
Ako vladalac, dakle, dugoročno razmišlja o interesu svoje države, mora da jača institucije, umesto lične vlasti. U tom slučaju i onaj ko vas kritikuje nije neprijatelj, već je znatno korisniji od onoga koji vam stalno laska i povlađuje. Naročito u teška vremena.
Ljudsku prevrtljivost objasnio je Makijaveli u svojoj čuvenoj knjizi „Vladalac“. Tamo kaže: „Vladalac, kad se nađe u nevolji, nema vremena da uspostavi apsolutnu vlast, ne zna na koga da se osloni, podanici koji su navikli da primaju naređenja od dostojanstvenika, ne žele da slušaju njega. U mirno doba kada je građanima država potrebna, svako obećava, svako bi položio život za vladara, pošto je smrt daleko. Ali u teškim vremenima, kada su državi potrebni građani, malo njih je na usluzi. Ovo iskustvo je utoliko opasnije, što može da se doživi samo jedanput. Zato mudar vladalac mora da izmisli način uprave pod kojom bi njegovi podanici, uvek i u svako vreme, osećali potrebu za državom i njim i tada bi mu uvek bili verni.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs