Smanjenje deficita iz džepova građana

Projektovani budžetski deficit za 2017. godinu iznosi „svega” 69 milijardi dinara. Poredeći ga sa deficitom iz nekih prethodnih godina (213 mlrd. u 2013. god. ili 246 mlrd. u 2014. god), ovo je bez sumnje veliki uspeh. Kako smo došli do ovako niskog deficita? Šta smo smanjili? Šta nismo, a mogli smo?

Najveći doprinos nižem deficitu je smanjenje plata i penzija od pre dve godine. Na platama godišnje uštedimo 22 milijarde dinara, a na penzijama 20 milijardi. Da nismo smanjili plate i penzije, deficit bi naredne godine iznosio 111 milijardi dinara.

U avgustu 2015. god. uveli smo akcize na struju. Godišnji prihod od tih akciza iznosi 15 milijardi dinara. Da nismo uveli ove akcize, deficit bi iznosio 126 milijardi.

Od početka 2016. godine smo podigli akcize na gorivo i alkohol. Godišnji prihod od ovih akciza se procenjuje na oko 0,2% BDP-a, odnosno 8 milijardi. Da nismo podigli ove akcize, deficit bi iznosio 134 milijarde.

Naredne godine očekujemo da javna preduzeća uplate u budžet 15,5 milijardi dinara na ime dividendi. Da nema te uplate, deficit bi iznosio 149,5 milijardi dinara.

Konačno, pre četiri godine podigli smo višu PDV stopu, a pre tri godine i nižu. Poreski prihodi su dugo padali sve do kraja 2015. godine, a onda su u 2016. godini počeli da rastu. Od PDV-a se u narednoj godini očekuje 100 milijardi viši prihod nego 2012. godine. Teško je reći koliko je ovo povećanje posledica podizanja poreske stope, koliko inflacije, a koliko bolje naplate PDV-a.  Povećan je i porez na imovinu, iako zbog različitih opštinskih rešenja za ovo pitanje ne može da se kaže koliki je ukupan godišnji efekat tog povećanja. Ali svakako može da se kaže da bi, da nije bilo tih povećanja poreza, deficit bio još veći, i možda dosegao psihološku granicu od 200 milijardi dinara kao 2012, 2013. i 2014. godine.

Šta nam kazuje ova kratka analiza? Sve navedene mere odnose se na veće zahvatanje novca iz džepova građana i privrede. Da li je moglo drugačije? Da li je država mogla da odgovornijom politikom smanji neke izdatke ili ih prenese u budućnost? Evo nekih alternativa.

U 2017. godini, država planira da potroši 67 milijardi dinara za zgrade i građevinske objekte. Da li mora baš sve u 2017. godini? Ne može nešto kasnije? Recimo, da smo tu stavku smanjili za 22 mlrd, mogli smo da vratimo plate koje smo uzeli lekarima, nastavnicima, sudijama, policajcima, vojnicima…

Na kazne, penale i štetu koju napravi država svojim neodgovornim činjenjem (ili nečinjenjem), iz budžeta je za narednu godinu planirano 11,2 milijarde. Mogu li državni službenici i sudovi da se ponašaju odgovornije? Kada bi se ponašali, mogli bismo da penzionerima vratimo pola od onoga što ćemo im uzeti naredne godine.

Planiramo da 15,2 milijarde izdvojimo za subvencije privatnim preduzećima u 2017. godini. Mogli smo za ovih pet godina da reformišemo poslovno okruženje i investitore počnemo da privlačimo niskim porezima i efikasnom administracijom. Pošto to nismo uradili, nastavljamo da ih privlačimo subvencijama. A da smo to uradili, mogli smo u narednoj godini penzionerima ili zaposlenima u javnom sektoru da vratimo 2/3 onoga što smo im uzeli pre dve godine.

Samo za Srbijagas planiramo naredne godine da izdovojimo 20 milijardi dinara na ime garancija za kredite. Imali smo najmanje pet godina da poboljšamo rad javnih preduzeća (kako Srbijagasa, tako i onih koji Srbijagasu ne plaćaju gas). Da smo rešili to pitanje u poslednjih pet godina, ovih 20 milijardi je mogla da se uštedi, pa penzionerima ili zaposlenima u javnom sektoru ne bi bilo neophodno da smanjujemo penzije, odnosno plate, u narednoj godini.

Konačno, sama Vlada (u užem smislu) uvećala je svoj budžet, izmišljajući nova radna mesta. Neki ministri, koji su istovremeno potpredsednici Vlade, dobili su posebne budžete za svoja ministarstva i za mesta potpredsednika Vlade. Tako je ministar trgovine dobio poseban budžet kao potpredsednik Vlade od 17 mil, ministar spoljnih poslova 24 mil, ministarka građevine 34 mil, a ministar unutrašnjih poslova 29 mil. Ministar bez portfelja za demografiju dobio je 160 mil. dinara, a ministarstvo bez portfelja za regionalni razvoj i javna preduzeća 225 mil. Ovo sve zajedno iznosi više od 0,5 milijardi dinara. Šta mislite, na šta će potpredsednici Vlade trošiti svoje budžete? A na šta ministri bez portfelja? Njihov opis posla se već sadrži u ostalim ministarstvima koji se bave demografijom, regionalnim razvojem i javnim preduzećima.

Ekonomisti kažu da novac uvek ima alterativnu upotrebu. Ako ga potrošite na jednu stvar, ne možet da ga potrošite na drugu. Treba smanjiti deficit. Ali ga treba smanjivati racionalizacijom javne uprave i odgovornim upravljanjem javnim sektorom.