Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas.

Nekada je budžet bio strukturisan tako da se novac delio po sekretarijatima. Svaki sekretarijat bi dobijao određena sredstva i mogao je da ih troši na sopstvene potrebe. Odnedavno, međutim, budžet mora da bude programski. Novac mora da se raspodeljuje po programima koji rešavaju neki gradski problem, odnosno zadovoljavaju potrebe građana. To znači da budžet sada može da prožima više sekretarijata, ako je takav karakter programa.

Kada je budžetsko finansiranje projektno, uspešnost svakog projekta može da se meri indikatorima. Recimo, ako vam je društveni cilj da imate opremljene biblioteke u Beogradu, možete u budžetu Beograda predvideti sredstva za opremu biblioteka. Recimo, za jednu gradsku biblioteku predviđena je u budžetu nabavka klima-uređaja (500.000 din), a za drugu nabavka laptop računara i štampača (150.000 din). I to tri naredne godine – 2017, 2018. i 2019. Indikatori bi ovde jednostavno bili nabavljeni klima-uređaji, računari i štampači, koje biste mogli da zateknete na licu mesta.

Da li su ovakvi projekti opravdani? Ako biblioteke nemaju klimu ili računar, očigledno je da je projekat opravdan. Malo je teže zaključiti zašto se ovo ponavlja tri godine. Zar budžetirani iznos od pola miliona dinara (4.000 €) nije dovoljan za klima-uređaje za celu biblioteku samo u jednoj godini? Za taj novac može da se kupi 13 kvalitetnih i snažnih klima-uređaja. Ako biblioteka dobije pola miliona dinara svake godine po osnovu ovog projekta, to znači da će do kraja 2019. godine ona imati 39 klima-uređaja. Da li je ovo previše? Ne znamo, jer ne postoji nikakvo pisano obrazloženje uz budžet iz koga bi to moglo da se vidi. Odbornica koja bi, recimo, htela da glasa za ovaj predlog, morala bi da poseti biblioteku, ustanovi koliko je velika i onda proceni da li joj je za tri naredne godine potrebno 39 klima-uređaja. U svakom slučaju, za procenu uspešnosti ovog programa neophodna nam je informacija o površini biblioteke, koju nemamo.

Ovo nije sve. Pošto novac koji se troši iz budžeta nije gradski, već novac Beograđana, budžet treba da bude transparentan. Svaka Beograđanka ima pravo da zna na šta je novac potrošen. Kako to može da se postigne? Pošto će bibilioteka klima-uređaje kupiti od neke privatne firme, dovoljno je da svi ugovori o kupovini i računi budu skenirani i postavljeni na sajt. Tako bi Beograđani bez komplikacija odmah mogli da znaju da li su klime plaćene po tržišnoj ceni ili su preplaćene. Ovo je opravdana sumnja, jer je preplaćivanje česta pojava u javnom sektoru. Odbornik koji bi hteo da glasa za odluku o izvršanju budžeta Beograda morao bi nekako sam da dođe do ovih podataka tako što bi se, recimo, obratio upravi biblioteke ili sekretarijatu za finansije da mu pokažu račune na kojima se vidi koliko je koštala ova nabavka.

U prethodna dva slučaja je (uz malo napora) moguće je ustanoviti da li je novac potrošen odgovorno. Postoje programi gde, međutim, to možda uopšte nije moguće. U okvir komunalnih delatnosti spada Program 2 – održavanje javnih zelenih površina za koje je izdvojeno dve milijarde dinara. Kako bi se merile opravdanost i uspešnost ovog programa? U budžetu stoji da je cilj programa „maksimalna moguća pokrivenost naselja i teritorije uslugama uređenja i održavanja zelenila” dok polje Indikatori stoji prazno. (?)

Opravdanost ovakvog programa mogla bi da se meri na osnovu količine sredstava koja se raspodele prema kvadratnim metrima zelenih površina u Beogradu. Ako je za održavanje jednog kvadratnog metra zelene površine (obeležimo ga sa Z) neophodno x sredstava, onda će ukupna količina sredstava predviđenih u budžetu morati da bude xZ. Ali da li neko zna koliko Beograd ima kvadratnih metara zelenih površina? Da li je predviđena suma od dve milijarde mnogo ili malo za njihovo održavanje? Ne znamo. Ne može niko ni da zna, sve dok ne zna koliki je Z. 

Moguće da je Skupština grada predvidela ovakav problem, pa je zato u budžetu predvidela izradu ”Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda”. Možda će se tu naći podatak o ukupnoj površini zelenih površina? Godina još nije završena, pa ne znamo. Ali znamo da je za proizvodnju tog nacrta predviđeno milion dinara. Dakle, dobićemo neki dokument. Da li će on da nam reši problem zbog kojeg je nastao? Da li će se znati šta je u njegovoj izradi koštalo milion dinara? Kao indikator uspešnosti tog projekta navedeno je samo „izrađen nacrt plana”. Kao i u slučaju klima-uređaja, da bi odbornica videla šta je koštalo milion dinara, morala bi da zatraži podatke od sekretarijata za finasije. A kako je poznato, državni službenici nisu uvek voljni da javnosti pokažu te podatke.

Mnogo toga ne znamo o gradskom budžetu. A izgleda ne znaju ni zaposleni u gradskoj administraciji. Pokušao sam najpre na sajtu grada Beograda da nađem odluku o budžetu za 2017. godinu (ne rebalans, već originalni budžet usvojen u decembru 2016). Nisam uspeo. Na Guglu je bilo još manje uspeha. (Trebalo mi je oko pola sata da pronađem originalni budžet i rebalans.) Onda sam telefonom nazvao Beokom servis (gradski komunalni vodič) i pitao gde mogu da nađem (bilo koju) odluku o budžetu. Nisu umeli da mi odgovore i uputili su me na Gradski sekretarijat za finansije. Tamo se javila službenica koja mi je rekla: „Znate, ja sam nova ovde. Nisam se još upoznala sa svim detaljima.”