Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu.
Na industriju piva u Srbiji ne utiče bitno siva ekonomija, onako kao što je to slučaj u drugim evropskim zemljama, budući da u Srbiji udeo žestokih pića iznosi manje od jedan odsto, tako da ˮkućna proizvodnja“ nije dovoljno značajna da poremeti ˮbelo“ tržište
Glavni pokretač u svim segmentima je cena i potrošači ˮglasaju pomoću dinara“. Ipak, pivo je veoma drago domaćim potrošačima i doseže relativno visok nivo od 23,3 odsto udela na tržištu prodaje pića. Potrošnja piva zaostaje samo za vodom, dok je, može se reći, rame uz rame sa potrošnjom bezalkoholnih pića, kaže Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija u intervjuu za ˮNovu ekonomiju“.
U protekloj deceniji, tržište piva u Srbiji beleži pad ili stagnira. Šta su razlozi za to?
Rekao bih da se razvoj tržišta piva uglavnom odvija ravnom linijom tokom proteklih nekoliko godina (preciznije rečeno, tržište piva je na istom nivou na kome je bilo i 2013. godine) i to je pozitivan indikator u poređenju sa mnogim drugim zemljama oko nas. Čak je u 2014. godini bio zabeležen značajan pad obima prodaje, ali je ubrzo potom usledio stabilan oporavak. Pivo je veoma drago domaćim potrošačima i doseže relativno visok nivo od 23,3 odsto udela na tržištu prodaje pića. Potrošnja piva zaostaje samo za vodom, dok je, može se reći, rame uz rame sa potrošnjom bezalkoholnih pića i što je još važnije, i dalje raste, što svakako predstavlja pozitivan znak. Prema tome, sve ovo potvrđuje činjenicu da je pivo kao stoprocentno prirodni proizvod i dalje visoko u svesti kupaca i konzumira se u mnoštvu najrazličitijih prilika – od situacije u kojoj treba podstaći zabavu i uživati u grupnom provodu, do intimnijih prilika, kada čovek želi da sam sebi pruži neko zadovoljstvo, da sebi na neki način ugodi.
Kakve su vaše projekcije u vezi sa rastom tržišta u narednom periodu?
Prognoziramo nešto malo sporiji tempo rasta u 2018. godini, ali verujemo da će se on odvijati u skladu sa prethodnom godinom jer nema nikakvih indikacija koje bi ukazivale na bilo kakav značajniji poremećaj, niti su doneti neki novi propisi koji bi uticali na ponašanje potrošača u predstojećem periodu. Svakako uzimamo u obzir uobičajeno usklađivanje iznosa akciza, ali ne očekujemo nikakva druga iznenađenja. Razume se, vremenske prilike imaju ključnu ulogu za pivsko tržište, tako eventualne visoke temperature i sunce sledeće godine, mogu samo da pomognu u povećanju potrošnje, pa samim tim i u ostvarivanju tržišnog rasta.
Koji se tržišni segment najbrže razvija, a koji segment beleži pad?
Segmenti tržišta su takođe prilično stabilni u minule dve do tri godine. Glavninu ostvaruje mainstream segment koji nosi oko 70 odsto ukupnih prodatih količina, potom sledi economy segment sa oko 20 odsto i, na kraju, upper plus sa oko 10 odsto ukupne prodaje. Primetna je izvesna „erozija“ premium segmenta, kao i spora dinamika economy segmenta, koja je uglavnom rezultat uzimanja dela mainstream-a… Sve to predstavlja signal vidljive depremijumizacije u Srbiji.
Po čemu se razlikuju potrošači u Srbiji od potrošača u drugim regionima Evrope?
Nema potrebe da idemo suviše daleko, dovoljno je da pogledamo na naše susede u Bosni i videćemo da je tamošnje tržište podeljeno 45%:45% između segmenta economy i segmenta mainstream, dok u Crnoj Gori mainstream zauzima 76%, a economy nosi svega 16% tržišta, mada se udeo tog poslednjeg segmenta postepeno povećava. Prema tome, sasvim je izvesno da ne postoji jednoobrazni pristup koji bi se mogao svuda primeniti, već efikasan pristup zavisi od mnogobrojnih činilaca… Možemo reći da u Crnoj Gori priliv turista ima izuzetno važnu ulogu za rast privrede u celini, pa implicitno utiče i na razvoj tržišta piva i na bolju kombinaciju tržišnih segmenata. Iz toga sledi da su potrošači u većoj meri usredsređeni na premijum segmente, žele da uživaju u lepom vremenu i odmoru i samim tim su spremni da sebe nagrade premijum vrstama piva.
Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
