Penzioneri “donirali” budžetu više od pola milijarde evra

Svaki penzioner sa penzijom na nivou prosečne srpske plate, jedne od najnižih u Evropi, u proseku je za tri godine, umesto unucima, dao državi oko 1.800 evra. Najavljeno povećanje,  „najveće u istoriji“, sasvim drugačije izgleda kada se uzme digitron u ruke

Trenutni suficit budžeta Srbije iznosi oko 550 miliona evra, izjavio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj. Otprilike toliko uzeto je penzionerima od kada je decembra 2014. stupio na snagu Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija. Tačnije, uzeto je od 713.912 penzionera koliko ih, prema podacima iz biltena Fonda PIO za avgust ove godine, prima penziju veću od 25.000 dinara. Primenom zakonske formule za umanjenje ova grupa, koja čini 41,6 odsto ukupnog broja penzionera, već tri godine svakog meseca „donira” državu sa oko 14,6 miliona evra. Ostalih 1.001.186 penzionera (58,4 odsto ukupnog broja), čija je penzija manja od 25.000 dinara, nakon usklađivanja iz 2015. i 2016. od 1,25 i 1,5 odsto, te najavljenog povećanja od pet odsto od 1. januara 2018, primaće penziju od XY dinara, odnosno veću nego ikada ranije.

U suprotnoj situaciji su penzioneri čija je penzija veća od 25.000 dinara. Za njih, sve dok je na snazi Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, svako povećanje donosi novo računanje iznosa umanjenja. Tako će, na primer, penzioner čija je penzija za oktobar 2014, poslednji mesec pre početka umanjenja, iznosila 38.500 dinara, nakon najnovijeg povećanja od pet odsto primati 37.856 dinara, dakle i dalje manje nego pre tri godine (Tabela 2). 

Najgore je, međutim, što ovih 713.912 ljudi ne zna dokle će to njihovo preračunavanje trajati. Za tri godine, zaključno sa penzijom koju će primiti za novembar ove godine, njima je uzeto više od pola milijarde evra (oko 528 miliona) što je oko 50 odsto više od sume dovoljne za mesečnu isplatu svih penzionera (oko 340 miliona evra). U međuvremenu budžet je stabilizovan, imamo i suficit, plate koje su svojevremeno umanjene vraćaju se na nivo od pre tri godine ili viši od toga, a njima će penzija i dalje da se umanjuje. Zašto i dokle? Niko od nadležnih na ovo pitanje nije ni pokušao da odgovori.

Izuzetak je Fiskalni savet koji je Vladi predlagao da se prostor za povećanje penzija iskoristi na sledeći način: 2,5 odsto za povećanje svima, a ostatak za postepeno vraćanje penzija koje podležu umanjenju na nivo iz oktobra 2014. i to tako što bi se umanjenje u 2018. prepolovilo, a u 2019. sasvim ukinulo. Da je ovaj predlog prihvaćen penzioner iz našeg primere (Tabela 2) bi naredne godine primao 38.835 dinara, dakle hiljadu dinara više nego sa povećanjem od pet odsto. Bila bi to koliko-toliko pravedna nagrada za žrtvu koju je ovih 714.000 penzionera podnelo tokom protekle tri godine. A ona nije mala.