Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, ili su svi od vas imućniji? Ili su samo obukli najbolja odela za ovu specijalnu priliku? Ili se, pak, prave (kao i vi) da nešto kupuju, dok pobožno zapisuju?

Dolazak Ikee u Srbiju bio je toliko važan za državu da je dan njenog otvaranja bio jedini kad Vučić nije bio udarna vest u medijima. Sveprisudni predsednik koji nam je tu privilegiju iznedrio, obratio nam se odmah zatim, sa poprišta događaja. Rečima da je robna kuća švedskog koncerna donela „duh pobede i pozitivnih promena“, učinila da budemo „normalna zemlja“, Vučić je naglasio značaj ove istorijske strane investicije.

Zaboravio je da doda da je zbog cirka 250 radnih mesta, što nam je predstavljeno kao značajna injekcija za infektivnu srpsku nezaposlenost, pomerena naplatna rampa na auto-putu ka Bubanj potoku. Nije ni primetio katastrofalnu signalizaciju u smislu prilaza, a još goru ka izlazu. Jer, što se njih gore tiče, možemo zauvek lutati kružnim tokovima, kad smo već napunili gepeke često i nepotrebnim artiklima.

Predsednik je mislio i na nemotorizovane Beograđane, te preko Malog Siniše namah uveo autobusku liniju, štrpnuvši poneko vozilo iz već oskudnog GSP voznog parka. Autobus, kažu, saobraća na svakih 20 minuta, i pokriva grad od Bežanijske kose do trenutno najpopularnije trejd-lokacije. Da se niko ne bi osetio uskraćenim za plezir makar razgledanja.

Hvaleći svoje uspehe, a predstavljajući ih kao državne (ili obrnuto?), Vučić nije pomenuo ni da će domaći novac potrošen na kućni inventar ići u zemlju vlasnika lanca, minus porezi. Što dobitak za srpski budžet maltene obesmišljava kad se uzme u obzir ulog u vidu reorganizacije prilaznice i drugog prećutanog. Kao i izbijen novac iz džepova građana.

Možda nada za oporavak naše privrede leži u mogućnosti plasmana domaćih proizvoda među svetskim imenima dizajna. Kad se u internacionalnoj ponudi nađe još nešto osim daske za sečenje i oklagije. A možda će šansa za preporod biti očiglednija čim Ikea otvori još jednu ispostavu u Beogradu, a sve u našem interesu.

Jer, navala je tolika da su Šveđani najavili i izgradnju hotela gde će moći da prenoće pristigli iz raznih kutaka naše zemlje, ali i okolnih. Sudeći po jednom provedenom danu među policama, stolicama, peškirima, zakačaljkama, veštačkim cvećem, hotel će dobro doći i za dnevni odmor stanovnika prestonice. Malo dremneš, pa hajde Jovo nanovo.

Što se Beograđana tiče, ovo im dođe kao neki izlet. Doduše, ne može da se raspali roštilj na upeglanim zelenim površinama, ali smo na dobrom putu da patentiramo novi vid provoda, piknik-šoping. Već zamišljam slogane u stilu: „Na čemu ste? Na Ikea tripu“. Ili: „Mi vas ne jašemo. Dojašite vi do nas“. Ili: „Ikea, nova krila Srbije“. Ili „Posetite hit destinacije, leto 2018″.

Međutim, upravo kod reklama švedska firma je baš zakazala, bar u mojim očima koje budno prate dešavanja na bilbordima. Tako skraćujem vreme u prevozu. Ako su već majstori dizajna kakvim se izdaju, mogli su više da se potrude oko publiciteta. A ne da postave nekoliko tipova panoa slične sadržine. Bezlične likove koji tu kupuju, ili rade, suzdržano srećni zbog ove povlastice. Blago nasmešene, kurtoazne. Tako izvan naših naravi i većinskih sudbina. 

„Pristupilo se po mađarskom metodu, gde se strategija već dokazala“, objasniće princip kompanijskog advertajzinga neki dobronamerni ekspert, ili marketinški autodidakt. Neko maliciozniji će da doda da mi nismo ko Mađari da zagrizemo praznu udicu. Daj ti nama makar dobru varalicu, pa za crva nećemo ni da pitamo. Sami ćemo da poturimo stražnjicu.

Međutim, ovaj jadni narod je sve o Ikei znao i pre prvih reklamnih panela. Slavio je polaganje kamena temeljca, strepeo od urušavanja obližnjeg brda, pratio izmeštanje naplatne rampe, brojao dane do projavljivanja tog čuda nad čudima. 

Moram da priznam da sam bila delom te histerije. A onda, sve – danas ću, sutra ću, s nekim ću, busom ću… I evo me konačno na licu mesta najžešćih trgovačkih zbivanja na ovom delu Balkana. Skoro tri meseca nakon što nam je Ikea otvorila vrata, primivši nas u brojnu porodicu cenjenih potrošača.