Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata – izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikome ne treba, traže se inovacije u nauci da bi kompanije mogle od toga da naprave biznis i da u oštroj konkurenciji sa Amerikom i Kinom Evropa izvuče benefite iz ulaganja u nauku. Zato akcenat obrazovanja treba da bude na onim znanjima na kojima inženjeri posle na radnim mestima mogu da donesu prednost

Profesor Radivoje Mitrović je čovek koji je svoj život posvetio nauci i obrazovanju mladih ljudi i to upravo onog dela koji svoj put traži u poštenom učenju i radu, a ne traži „prečice“ do uspeha u životu. Međutim, kako je u Srbiji propadala industrija, tako se i interesovanje studenata za Mašinski fakultet smanjivalo. Poslednjih godina, međutim, ponovo raste potražnja za mašinskim inženjerima, pa time i za upis na ovaj fakultet. Ove godine broj zainteresovanih je bio duplo veći od broja raspoloživih mesta. Mašinstvo je, izgleda, ponovo ušlo „u modu“.

Šta se to sada dogodilo, ako znamo da privreda ipak nije doživela neku ekspanziju?

Na pad interesovanja za upis na mašinske fakultete u celoj Srbiji uticale su različite činjenice. Pre svega ta da je industrija skoro iščezla u celom regionu, pa su se mladi ljudi okretali drugim profitabilnijim zanimanjima. S druge strane, u Srbiji je poslednjih godina mnogo urađeno na novom konceptu reindustrijalizacije, delom dolaskom stranih kompanija, delom otvaranjem malih i srednjih preduzeća, delom odlaskom starijih inženjera u penziju i to je stvorilo novu potrebu za vrhunskim mladim inženjerima. Govorim nameno vrhunskim, jer bi vreme osrednjosti trebalo da bude iza nas. Ovo potkrepljujem primerom EU gde važe tri osnovna postulata – izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikome ne treba, traže se inovacije u nauci da bi kompanije mogle od toga da naprave biznis i u oštroj konkurenciji sa Amerikom i Kinom Evropa izvuče benefite iz ulaganja u nauku. Zato akcenat obrazovanja treba da bude na onim znanjima na kojima inženjeri posle na radnim mestima mogu da donesu prednost. Naravno da je u klasičnom inženjerstvu teško napraviti iskorak, ali zato implementacijom informaciono-komunikacionih tehnologija u postojeće proizvode (brodovi, avioni, mašine, alati, aparati) dobijamo pametne uređaje koji imaju višestruko veću cenu. Takvi inovacioni proizvodi generišu mnogo veću novostvorenu vrednost, pa time i veće zarade. Prosek zarada je ovde ispod 400 evra, niko ko je dobar neće da ostane pod tim uslovima i zato deo najboljih odlazi u svet. To je ono što muči ceo Balkan. Dakle, uzroci su eksterni, a ne pad kvaliteta na fakultetu. Ali mi ipak gledamo šta treba da uradimo da se modernizujemo i privučemo pažnju mladih pametnih ljudi. Činjenica je da se ove godine za 520 mesta prijavilo 1.070 kandidata.

Da li je razlog za ovakav rast interesovanja činjenica da Nemačka na primer traži čak desetine hiljada inženjera? Mi više ne možemo ni govoriti o odlivu mozgova, nego o egzodusu mladih ljudi. Vi im očigledno dajete dobru bazu da onda odu u svet.

Mladi pažljivo prate šta im kasnije pruža ugodan život i dobru zaradu. Istina je, najbolji odlaze i tamo im čak ne traže ni diplomu. Oni odlaze i pre diplomiranja, pa nas onda naknadno kad diplomiraju mole da im spakujemo i pošaljemo dokumenta. Nama je to priznanje za kvalitet koji je neupitan, ali se ne radujemo ni što odlaze. Ali ipak ni to ne shvatamo tragično. Bolje je da bar znanje koje su ovde stekli primenjuju u vrhunskim kompanijama na pravi način. Mene više brine činjenica što mi nismo dovoljno mudri da stvorimo ambijent da ti ljudi, kad steknu neki kapital, veze, umreže se sa tim kompanijama, mogu da se vrate i da neku visokotehnološku proizvodnju donesu ovamo.

Kako to da se uradi? Vi ste bili i rukovodilac ekspertske grupe za mala i srednja preduzeća, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, ali i ministar nauke i tehnološkog razvoja. Šta je to što treba da uradimo da se vrate?

Problem je što smo mi i dalje na dve obale jedne reke. Jednu obalu čini društvo, uključujući privredu, a drugu akademska zajednica i ne postoje mostovi koji ih povezuju. Mi se u akademskoj zajednici zadovoljavamo da imamo dobre programe, iškolujemo dobre kadrove i po pravilu nas dalje ništa ne zanima. Privreda, sa druge strane, uvek nekako nađe dovoljan broj kandidata, a opšti rezultat na nivou društva je ovakav da je zavladalo beznađe, ljudi perspektivu traže vani, klima je takva da se ljudi ne zapošljavaju sa radošću ovde. Dobrih primera ima – Poslovno-tehnološki inkubator grupacije tehničkih fakulteta je napravio dobre rezultate, Naučno-tehnološki park je napravio određene rezultate, ali to sve nije dovoljno. Moramo i mi iz tehnološke zajednice da shvatimo da se ništa bez nas neće desiti. Primeri su Izrael, Kina, Irska, Finska… Ja razumem da naše geopolitičke prilike nisu dobre, trvenja u regionu odvlače pažnju, ali ipak možemo više da uradimo.