Opasna igra sa 12 milijardi

Predsednik Republike najavio je izuzetno obiman
investicioni program u narednih pet godina. Počeo je sa najavom 10 milijardi
evra dodatnih investicija, da bi uskoro najavio da će gledati da se investira
čak 12 milijardi evra.

Te silne milijarde treba da se rasporede na
sledeći način: tri milijarde za kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda (zli
jezici pominju da je to jedini način da se izvede uređivanje kanalizacije
predviđeno ugovorom o izgradnji „Beograda na vodi“), zatim četiri milijarde za
brze pruge, 500 miliona za politiku nataliteta, 700 miliona za škole i
zdravstvo, 1,3 milijarde za lokalne puteve. Nije precizirano koliko treba da se
uloži u izgradnju metroa u Beogradu, famoznog nacionalnog stadiona, filharmonije
i raznih drugih objekata. Da stvari budu još „lepše“, predsednik je napomenuo
da u to ne ulaze sredstva koja će se uložiti u izgradnju famoznog „Moravskog
koridora“, puta Šabac-Ruma i raznih drugih stvari za koje je već „obezbeđeno“
finansiranje.

Naravno, postavlja se pitanje kako će se
finansirati taj „dodatni“ investicioni program (pored redovnih investicija). U
jednom od maltene celonedeljnih vanredno-redovnih „obraćanja“ narodu,
Predsednik je pokušao da objasni i tu je napravio logičku grešku; pomenuo da se
očekuje rast BDP-a za 5%, što u novcu iznosi oko dve milijarde evra godišnje,
što otvara mogućnost da se država dodatno zaduži za taj iznos, a da se time ne
uvećava javni dug u procentualnom iznosu.

Međutim, stvari stoje ipak malo drugačije; javni
dug Srbije iznosi negde oko 51% BPD (ako se računaju državne garancije onda je
60%) koji za 2018. godinu iznosi oko 42 milijarde evra. U čemu je tu problem?
Na dve milijarde povećanja BDP, javni dug se može povećati samo jednu
milijardu, bez procentualnog povećanja javnog duga. Dakle, predsednikova
matematika nikako ne stoji.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju