I konje otimaju, zar ne?

„Ko sa Levijatanom leže, sa Srbskom čašću se budi“, glasi stara srpska poslovica. Ili u prevodu, ako danas podržavaš Levijatan, nemoj se iznenaditi ako sutra okolo počnu da niču slične opskurne organizacije koje misle da mogu da dele neku svoju pravdu i uvode svoja pravila.

Onomad kada se pojavio Levijatan, mnogi su bili ekspresno zavedeni njihovom pričom i delovanjem, čak i vrlo pametni i inteligentni ljudi. I mora se priznati, briga za životinje jeste nešto na šta se lako padne. Međutim, i dalje ostaje nejasno zašto je većina tih pametnih i inteligentnih ljudi ignorisala niz vrlo očiglednih signala da tu nešto debelo nije u redu. Ljubav prema životinjama, ma koliko velika i čista bila, ne može biti izgovor, pogotovo ako se zarad nje daje legitimitet jednoj vrlo sumnjivoj pojavi. 

Na rezultate nismo morali dugo da čekamo. Ta organizacija je sve češće imala ozbiljne ispade koji sa životinjama više nisu imali nikakve veze, od targetiranja čoveka koji ih je kritikovao na Tviteru, te objavljivanja njegovih ličnih podataka, pa sve do opsedanja pekare u Borči zbog fotografije na Fejsbuku. O vređanjima ljudi, targetiranju grupa poput LGBT populacije ili migranata i političkim porukama usmerenim mahom protiv opozicije – da i ne govorimo. Postalo je potpuno uobičajeno.

Na sve ovo, mnogi od onih koji su ih glasno podržavali, danas jednako glasno ćute. Nažalost, Pandorina kutija je otvorena, a iz nje su izašle nove čudne kreacije. Desničarska organizacija Srbska čast do sada je u fokus javnosti dolazila uglavnom zbog bizarnih fotografija svog lidera Bojana Stojkovića. Onda im je valjda, dok su razmišljali kako da dobiju na popularnosti, sinulo: „Hej, pa životinje! Ako je prošlo drugima, zašto ne bi i nama?“

Tako je nekolicina njihovih članova upala u romsko naselje Crvena zvezda u Nišu i oduzela jednom tinejdžeru konja, „za primer“, zato što je snimljeno kako ga zlostavlja. Cilj je postignut. U javnosti se podigla prašina, mnogi su čuli za Srbsku čast, a stručnjaci i deo te javnosti upozoravali su da je ono što su pripadnici organizacije uradili defakto – krađa. Državni organi su najpre, kao i uvek do sada, ćutali na ono što desničari rade, a reakcije su stigle tek kada je pritisak javnosti postao previše jak da bi bio ignorisan. Reagovale su Kancelarija za ljudska i manjinska prava i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, a slučaj je stigao i do tužilaštva i policije, koja je saslušala učesnike incidenta. 

Delimičan epilog je da su se vlasnik konja i Srbska čast „dogovorili“ da konj bude vraćen u Crvenu zvezdu. Šta se tačno može dogovarati sa nekim ko ti je upao u kuću i nešto oteo, ostaje nepoznato, kao i to da li su pripadnici Srbske časti naposletku shvatili da su počinili krivično delo, pa su zato vratili životinju kući, ili im je možda samo ponestalo hrane za konja.

Sada bi, valjda, trebalo da budemo strpljivi i sačekamo da „nadležni organi urade svoj posao“, ali znajući kako stvari ovde funkcionišu, bili bismo preveliki optimisti ako bismo očekivali da se nešto konkretno zaista i desi. A dok čekamo tog Godoa, postoji nešto što zaista možemo sami da uradimo. Recimo da ne dajemo podršku ovakvim mračnim pojavama, koliko god u nekom trenutku privlačne bile. Svi stalno govorimo o tome kako nam nedostaje uređen sistem koji funkcioniše i institucije koje rade svoj posao, a onda tako olako dajemo za pravo kojekakvim srbskim častima da uzimaju zakon u svoje ruke. Tako se ne gradi sistem. Tako se razaraju i poslednji njegovi ostaci koji su nam preostali, a nažalost nema ih još mnogo.