U čemu greši srpska opozicija

Srpska opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju od osnivanja ne uspeva da nađe pravi pravac delovanja. Brojni su njihovi promašaji u proteklih godinu dana: upad u RTS, veliki prolećni miting koji je trebalo da „promeni Srbiju“, „opsada“ Predsedništva, nedostatak koncepcije vezano za proteste, odlazak na režirani „okrugli sto“ u organizaciji CeSID-a i Fonda za otvoreno društvo pa njegovo napuštanje, nevešto sročena lista zahteva „ekspertskog tima“ za učešće na izborima, sve do poslednje akcije, blokade RTS-a. 

Ključna politička odluka da ne učestvuju na izborima loše je obrazložena, a skup od šest zahteva i 42 preporuke „ekspertskog tima“ je naprosto prevelik i teško je razumljiv prosečnom biraču. Pri tome, prvi zahtev, u kome piše: „Obavezuje se predsednik Republike da poštuje Ustav, prema kome izražava državno jedinstvo, i ne učestvuje u izbornoj kampanji nijedne liste“, predstavlja izuzetno licemerje, pošto se predsednik Srbije tako ponašao na parlamentarnim izborima 2008. godine, a to tada nije ni najmanje zasmetalo ni Jeremiću ni Đilasu kao ni „ekspertima“ SzS koji su listom ćutali uprkos besomučnoj kampanji koju je vodio Boris Tadić u korist svoje liste.

Umesto da istaknu nekoliko jasno formulisanih i očigledno opravdanih zahteva, koji bi bili razumljivi celokupnoj javnosti (na primer, da se sprovede redukcija broja biračkih mesta), lideri SZS se pozivaju na „Sporazum sa narodom“ (ko se toga još seća?), kao opravdanje da bez ispunjavanja svih tih uslova neće izaći na izbore.

Vođe SzS zapetljale su se i sa licitiranjem oko termina izbora, usled rigidnog zahteva da se bar devet meseci pre izbora mora postići dogovor o izbornim uslovima, te da je potrebno izbore „pomeriti“ nekakvim posebnim zakonom, iako postoji jasno ustavno ograničenje do kog termina se izbori moraju održati.

Kao olakšavajuća okolnost Savezu za Srbiju mora se uzeti u obzir činjenica da su svakog jutra izloženi besomučnim napadima u emisijama na TV Pink i TV Hepi, kod voditelja Sarape i Marića, kao i u četiri potpuno besramna SNS-tabloida. 

Međutim, ni ova medijska hajka ni pokušaji vlasti da doprinese rascepu unutar Demokratske stranke (ne bi li tako bar jedan njen deo izašao na izbore) ne mogu da budu pokriće za promašaje SzS; popularnost Saveza je ispod 10% po svim istraživanja javnog mnjenja i prepolovljena je u odnosu na trenutak osnivanja.

Posebna greška bilo je oslanjanje na „evropske posrednike“, kao i posete Briselu. Da li je moguće da čelnici SzS, a posebno Vuk Jeremić koji ima zavidno diplomatsko iskustvo, misle da će bilo šta novo saopštiti evropskim parlamentarcima (ili diplomatama)? Nevolja je što su odlascima u Brisel prihvatili da Evropljani budu posrednici. I kada su ti isti Evropljani posle treće runde razgovora saopštili da su „mnogo postigli “ (izbor pet članova REM-a i održavanje izbora poslednjeg mogućeg dana) i pozvali predstavnike opozicije da preispitaju odluku o bojkotu, SzS se našao u problemu. Po svemu sudeći, skoro sve ostale političke stranke i grupacije će progutati mamac i izaći na izbore, pa će im se tako osnovni cilj da vlast izgubi legitimitet izjaloviti. Usledila je još jedna od autodestruktivnih akcija – blokada ulaska osoblja u RTS, koja samo može da iritira veliki broj nedužnih ljudi koji tamo rade, pa i novinare uopšte.

Ali i nezavisno od toga, mnogo je važnije što takvim akcijama SzS ne čini ništa da objasni domaćoj javnosti zašto i pored „krupnih ustupaka“ vlasti i „preporuka evropskih prijatelja“ i dalje insistira na bojkotu izbora, i naravno, šta uopšte njegovi lideri traže po Briselu ako neće da slušaju posrednike na koje su sami pristali?