U samo nekoliko meseci počeli su radovi na dva auto-puta u kojima će učestvovati turska država – bilo kao davalac kredita, izvođač radova ili kao deo konzorcijuma. Reč je o auto-putu Beograd – Sarajevo, čiji je kamen temeljac postavljen tokom posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji u oktobru ove godine, i o tzv. Moravskom koridoru, odnosno auto-putu Pojate – Preljina, gde će turska kompanija Enka biti u konzorcijumu sa glavnim „igračem“, američkim Behtelom.
Konzorcijumu Behtel-Enka neće biti prvi put da gradi na Balkanu – već su izgradili auto-puteve u Albaniji i na Kosovu – ali će izgradnja auto-puta Sarajevo – Beograd (zapravo prsten, jer Srbija i BiH nisu uspele da se dogovore oko jednog pravca, pa će se graditi dva) značiti da Turska „ulazi“ na Balkan (i) izgradnjom infrastrukture.
To isto su još odavno uradile Kina i Rusija, zemlje čiji uticaj na države Balkana – takođe odavno – brine zapadni svet. U poslednjih nekoliko godina u ovim razmatranjima o uticaju i „brižnosti“, imenima Rusije i Kine malo-pomalo se priključivala i Turska, a nakon ovih infrastrukturnih poduhvata, sva je prilika da će Turska biti još i češće pominjana u ovom kontekstu.
Međutim, kakav je zapravo taj odnos Srbije i Turske? U ovom, prvom delu teksta, osvrnućemo se na političke odnose i privrednu saradnju ove dve zemlje, dok će u narednom broju „Nove ekonomije“ biti reči o odnosu Srbije i Turske kroz prizmu turbulentnih događaja u odnosima ove velike države (više od 80 miliona stanovnika) sa dva još veća aktera od nje – Rusije i EU.
A sada, natrag na pitanje: kakav je odnos Srbije i Turske?
NAJBOLJI U ISTORIJI: „Bilateralni odnosi Srbije i Turske su na najvišem nivou u istoriji dve države i poseta turskog predsednika otvara prostor za dalje produbljivanje prijateljstva i saradnje“, izjavio je predsednik Srbije tokom posete svog kolege iz Turske.
Ova rečenica, iako izgleda kao da ju je izgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2017. ili u oktobru 2019, kada je Srbiju posećivao predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, zapravo je iz oktobra 2009. godine i izgovorio ju je – Boris Tadić.
Tada je turski predsednik bio Abdulah Gul i on je boravio u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu. Naredne, 2010. godine, u Srbiju su došli i Gul i ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, da bi u julu došao i (tada) predsednik vlade Turske Erdogan. Tom prilikom je ponovo ocenjeno da su odnosi dve države „najbolji u dosadašnjoj istoriji“.
Osam godina kasnije, u maju 2018, tokom posete Turskoj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su „odnosi Srbije i Turske najbolji u modernoj srpskoj istoriji“, da bi u oktobru 2019, prilikom nove posete Erdogana Srbiji, Vučić izjavio da su odnosi dve zemlje danas „možda i najbolji u savremenoj istoriji“.
Logično je pitanje – a kako bi se mogli uporediti svi ovi silni „najbolji odnosi u istoriji“? Možda je dobro početi od podataka Narodne banke Srbije o međusobnim investicijama između Srbije i Turske. Poredeći 2010. godinu – prvu za koju NBS ima podatke – sa 2018, može se zaključiti da su ekonomski odnosi Turske i Srbije doživeli uzlet u poslednjih nekoliko godina.
Naime, prema podacima NBS, u periodu od 2010. do 2018. godine Turska je imala ukupno 135,1 milion evra neto stranih direktnih investicija u Srbiju, odnosno, za toliko su više nerezidenti iz Turske ulagali u Srbiju, nego što su rezidenti Srbije ulagali u Tursku.
A situacija je tokom 2010. i 2011. bila potpuno drugačija, pa se može reći da su one početne posete predsednika i premijera Turske Srbiji zapravo pospešile razvoj saradnje: u ove dve godine – 2010. i 2011. – iz Srbije je u Tursku otišlo skoro 11 miliona evra investicija, dok je u suprotnom smeru došlo svega 2,4 miliona evra.
Naglo povećanje investicija iz Turske u Srbiju beleži se od 2015. godine – u periodu od 2015. do 2018, neto SDI iznosile su 133,7 miliona evra.
Iz turske ambasade u Beogradu za „Novu ekonomiju“ kažu slično: „U 2011. turske investicije u Srbiji iznosile su milion dolara, ali danas je vrednost investicija turskih firmi oko 200 miliona dolara. Danas je broj turskih kompanija u Srbiji veći od 800, dok ih je u 2015. bilo oko 130, a danas ove kompanije zapošljavaju oko 10.000 ljudi u Srbiji. Turske kompanije su preuzele 19 projekata u Srbiji do sada, sa vrednošću od 395,7 miliona dolara, a 17 od tih 19 projekata je počelo nakon 2018″, pišu iz turske ambasade.
Kada je reč o trgovinskoj razmeni, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) ona je 2013. iznosila 564,1 milion evra (uz pokrivenost uvoza izvozom u Tursku od 41,2 odsto), da bi u 2018. ova razmena prešla milijardu evra (ali uz svega 30 odsto pokrivenosti uvoza izvozom – između ostalog i zbog znatnog pada vrednosti turske lire). U prvih devet meseci ove godine ostvarena je spoljnotrgovinska razmena u vrednosti od 904 miliona evra, pa se može očekivati da rezultat iz 2018. bude premašen za desetak odsto.
Kako za „Novu ekonomiju“ kažu u srpskoj ambasadi u Ankari, srednjoročni deklarisani cilj ove trgovine je da se dostignu dve milijarde: „Cilj je da se na što sadržajniji način valorizuje bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini i da se iskoriste sve mogućnosti koje pruža. Pored toga, naš cilj je stvaranje uslova za jačanje turskih investicija, i to pre svega u nerazvijena područja. U tom smislu poželjan je nastavak investiranja u tekstilnu, građevinsku i prerađivačku industriju, kao i u investicione projekte“, kažu iz srpske ambasade u Turskoj.
PRE I POSLE 2015: U junu 2011. Erdogan je treći put zaredom postao predsednik vlade. Pred te izbore je rekao da će mu to biti poslednji mandat na mestu premijera (zbilja je tako i bilo, 2014. je postao predsednik države), a nakon pobede je izjavio da je „Sarajevo danas pobedilo isto kao i Istanbul, Bejrut je pobedio isto kao i Izmir, Damask je pobedio isto kao Ankara, Ramala, Nablus, Dženin, Zapadna obala i Jerusalim pobedili su isto kao i Dijarbakir“.
U julu 2012. Erdogan je izjavio da je „Bosna zapravo jedna od 81 turske provincije i da je njegova obaveza kao premijera da se brine i o Sarajevu“, a 2013. je u Prizrenu izjavio da je „Kosovo Turska i Turska je Kosovo“, što je izazvalo reakcije Beograda, pa je predsednik Tomislav Nikolić saopštio da stopira trilateralne susrete na vrhu između Srbije, BiH i Turske.
Nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj Dušan Spasojević je tada za „Politiku“ izjavio da ne očekuje izvinjenje Turske, iz dva razloga: „Prvi je mentalni sklop turskog premijera: on se nikome ne izvinjava. Drugi, da bi Srbija uslovila zahtev za izvinjenjem, morala bi da kaže šta će se desiti ako do tog izvinjenja ne dođe, a to se nije desilo. To što je predsednik Nikolić rekao da će stopirati trilateralu ne znači taj konkretan korak.“
No, delovalo je da su se odnosi postepeno poboljšavali. U martu 2015. turska državna Halkbank je kupila Čačansku banku, kupivši skoro 77 odsto akcija od četiri akcionara (među kojima je bila i država Srbija sa 28,49 odsto) za 10,1 milion evra. To je, sve do dolaska kompanije Taypa Tekstil Giyim u Kraljevo bila najveća turska investicija u Srbiji, a od te godine investicije iz Turske vidno rastu.
Verovatno veze sa ovim poboljšanjem ima država Srbije, oličena u Aleksandru Vučiću. U decembru 2015, prilikom posete tadašnjeg predsednika Turske Davutoglua, Vučić (tada predsednik Vlade) je podsetio da je „Vlada donela odluku da pruži subvencije za turske investitore, koji najviše dolaze u nerazvijeni deo Srbije na jugu – pčinjski, jablanički, nišavski, pirotski okrug“ i izjavio da „sve što ponudi neka zemlja turskim investitorima, Srbija će za jedan dolar da ponudi više, svoje usluge i sebe kao bolje mesto za investiranje“.
Prilikom posete Erdogana u oktobru 2017, taj „dolar više“ postao je „za pet odsto bolje“:
„Ko god vam u okruženju ponudi bolje uslove, dođite kod nas, mi ćemo da popravimo naše uslove i dobićete za pet odsto bolje uslove nego bilo gde drugo u okruženju i za to vam lično garantujemo i Vlada Srbije i ja“, rekao je sada već predsednik Srbije Vučić.
U maju 2018, prilikom posete Istanbulu, Vučić je otišao još dalje:
„Spreman sam da vam ponudim najbolje uslove za poslovanje. Gde god da ste na Balkanu, zovite me ukoliko želite da poslujete u Srbiji“, rekao je tada predsednik Srbije turskim privrednicima.
Vučić je u novoj poseti Turskoj, u oktobru 2018, govoreći o izgradnji nacionalnog stadiona, rekao da je „razgovarao sa turskim domaćinima o izgradnji stadiona zato što kod nas nema firme koja bi mogla da izvede taj posao, jer je to isuviše komplikovano“.
Tokom te posete Erdogana u oktobru 2017, među desetak sporazuma, potpisan je i memorandum o razumevanju sa Mesutom Toprakom, predsednikom tekstilne kompanije Taypa Tekstil Giyim, o investiciji od 35 miliona evra u novu fabriku ovog turskog proizvođača tekstila u Kraljevu. (Čitaoci će se setiti da je u oktobru 2018, prilikom obilaska radova na fabrici koja se u Srbiji zove Eurotay i za koju se izdvajaju subvencije u republičkom budžetu, Aleksandar Vučić rekao ono skandalozno „Pa ti si, Toprak, sve žene uzeo da rade… Zato si ti srećan, misliš da ćeš… eeee.“)
Poseta Erdogana Srbiji u oktobru 2017. donela je dosta aktuelnih projekata. Turski predsednik je tada najavio da bi Srbija mogla da se snabdeva gasom iz „Turskog toka“ od 2019. godine, da je cilj da se trgovinska razmena što pre podigne na tri ili pet milijardi dolara, kao i da što pre treba da se izgradi put Beograd – Sarajevo.
„Još kada sam prvi put upoznao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uvideo sam da ima izuzetne vidike i velika je stvar što će odnosi između Srbije i Turske upravo zbog Vučića imati posebnu konotaciju“, izjavio je tada Erdogan. Ovo je samo jedna u nizu pohvalnih izjava kojima su dva predsednika obasipala jedan drugog tokom prethodnih nekoliko godina.
INFRASTRUKTURA: Krajem oktobra 2017, ministar Rasim Ljajić je u Skupštini Srbije izjavio da je „Turska opredelila oko 500 miliona evra za finansiranje izgradnje infrastrukture u Srbiji i sada se traži model tog finansiranja“. Potom, u martu 2018, Ljajić je ovaj iznos smanjio na 400 miliona dolara, rekavši da Srbija pregovara o tom zajmu sa Eksim bankom za izgradnju infrastrukture.
Ipak, u decembru 2018. vlade Srbije i Turske su potpisale ugovor od 285 miliona dolara za izgradnju auto-puta Sarajevo – Beograd. Taj novac (265 miliona evra) našao se u budžetu za 2019. godinu, ali i u budžetu za 2020, što znači da u prethodnih godinu dana taj kredit nije realizovan. U oktobru 2019, prilikom nove posete Erdogana Srbiji, svečano je postavljen kamen temeljac za auto-put i radovi su otpočeli.
Postojalo je više opcija kuda auto-put treba da prođe, oko čega nije moglo da dođe do kompromisa. Agencija Anadolija je pisala da je Srbija htela da auto-put ide kroz istočnu BiH, dok je bosanska strana htela da put ide kroz severoistočnu Bosnu i Hercegovinu, te da je odluka doneta nakon sastanka između Erdogana, Vučića i Bakira Izetbegovića – da se prave oba pravca, tako da auto-put zapravo pravi prsten između Beograda i Sarajeva.
Kako je pisao „Blic“, ukupno 78 kilometara auto-puta kroz Srbiju, u dva kraka, koštaće čak milijardu i 50 miliona evra. Kao i u mnogim prethodnim slučajevima, ni za ove radove nije bilo javnog konkursa, već je ugovor potpisan po osnovu međudržavnog sporazuma između Turske i Srbije iz 2009. godine.
U Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture za „Novu ekonomiju“ kažu da, prema potpisanom ugovoru sa turskom kompanijom TASYAPI, sama kompanija je iz sopstvenih sredstava izvodila radove, i to izradu urbanističke, planske i tehničke dokumentacije, za izgradnju auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, izgradnju kampova, pristupnih puteva, kao i započetih radova na izgradnji šipova za most u Sremskoj Rači i tehničke dokumentacije za deonicu auto-puta Požega – Užice – Kotroman.
U Ministarstvu još kažu i da su i dalje u toku pregovori sa turskim bankama, koje vodi Ministarstvo finansija, te da se očekuje „skoro potpisivanje ugovora o zajmu (do kraja decembra), nakon čega sledi uplata avansa izvođaču iz budžeta RS za ugovorene radove prema komercijalnom ugovoru. Čim ugovor o zajmu postane efektivan, moći ćemo povlačiti i sredstva iz kredita za finansiranje ovog projekta. I to je planirano od januara 2020. godine”.
Inače, i put Novi Pazar – Tutin trebalo bi da radi firma TASYAPI. Vrednost ovih radova procenjuje se na 24 miliona evra za put od 20,5 kilometara.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
