Igranka sa paušalcima

Početak godine doneo je velike pozitivne promene za preduzetnike koji plaćaju paušalni porez – prvi put su dobili u januaru poreska rešenja. Za obveznike je to znatno olakšanje, pošto više ne moraju sa zebnjom oko visine obaveza da čekaju rešenja po šest i više meseci i da u roku od 15 dana plate razliku od akontacije.

Značajna novina je i „kalkulator paušala“ koji omogućava obveznicima da saznaju visinu obaveze u narednim godinama, kao i u slučaju promene delatnosti i/ili sedišta. Početnici više nemaju nikakvih dilema, pošto primenom kalkulatora mogu precizno da utvrde kolika će im biti poreska davanja. Da bismo do kraja razumeli značaj ovih promena, dovoljno je da se podsetimo na skandalozno ponašanje Ministarstva finansija i Poreske uprave pre nekoliko godina, kada se na izdavanje rešenja paušalcima čekalo i po 2-3 godine od dana osnivanja (nisu bili u stanju da usvoje izmene odgovarajuće uredbe).

Ali ni ove pozitivne promene nisu mogle da prođu bez par koraka unazad. Prvi problem je takozvani test samostalnosti. Poreska uprava će kod angažovanja preduzetnika (bio on paušalac ili ne) proveravati da li je od devet kriterijuma za samostalnost ispunjeno pet ili više. Ukoliko preduzetnik ne ispuni test samostalnosti, isplatilac je dužan da plati porez po odbitku od 20% kao i doprinos za PIO, odnosno sâm preduzetnik ako ga isplaćuje strano lice. Tih „9 kriterijuma“ je dosta neodređeno i ostavlja mogućnost proizvoljnog tumačenja poreskih organa (a samim tim i korupcije). 

Test samostalnosti su izboksovale pojedine IT kompanije, tvrdeći da konkurencija angažuje programere koji su defakto u radnom odnosu, ali se plaćaju kao paušalci, što je neuporedivo niži trošak za poslodavca. Utisak je ipak da se neće kontrolom angažovanja preduzetnika konkurencija „uterati u red“ pošto će se poreske obaveze izvrdati na drugi način. Te kompanije mogu plaćati doskorašnje paušalce isplatom minimalca tokom 11 meseci (obaveze od 20.000 dinara mesečno), a jednokratnom isplatom bonusa drastično umanjiti poreska davanja u odnosu na firme koje isplaćuju redovne zarade (na preko pet prosečnih zarada ne plaćaju se doprinosi već samo 10% poreza). Tako će se na kraju zaklati vo za kilo mesa, pošto je država mogla da uveća koeficijente za delatnosti iz IT sektora sa približnim efektom, a ovako je uneta značajna pravna nesigurnost kod svih koji angažuju preduzetnike (ne samo u IT sektoru).

Drugi korak unazad je znatno povećanja paušala u pojedinim delatnostima koje će pogoditi nove obveznike. Ilustrativan primer je izdavačka delatnost u Beogradu: do sada su mesečne obaveze iznosile 25.000 dinara, dok će novi preduzetnik plaćati čak 44.000 dinara, a u nerazvijenoj opštini ta delatnost će biti oporezovana sa 18.000 dinara. To će dovesti do registrovanja velikog broja novih preduzetnika u zabačenim opštinama za delatnosti koje ne zahtevaju poslovni prostor; te adrese mogu biti i fiktivne, pošto Poreska uprava ionako za dostavu rešenja koristi „elektronsko sanduče“, a za poslovnu komunikaciju se klasična pošta i ne koristi.

Uteha za postojeće preduzetnike je da nove poreske obaveze ne mogu biti uvećane više od 10% (što je u skladu sa povećanjem minimalne zarade), pa neće biti primorani na fiktivne promene sedišta. Ostaje gorki utisak da je država mogla bolje da „preračuna“ koeficijente za paušal, jer u čitavom nizu delatnosti novi obveznici iz razvijenih sredina treba da plaćaju skoro duplo više nego njihove kolege koje su se registrovale pre 31. 12. 2019. godine. Na kraju će dara biti veća nego mera, pošto će dosta početnika promenom sedišta uspešno izigrati državu i plaćati čak i manje nego po starom sistemu.