Zakon ekspres lonca

Do izbora je sve teklo odlično, bolje nije moglo: koronu smo pobedili, prestala je da se širi, naglo smo izlečili stotine obolelih, broj novoobolelih se stabilizovao. I stari i mladi odjednom su mogli nesmetano da se kreću gde i kad hoće, krizni štab lekara, popularna „struka“, naglo je nestao kako se i pojavio i uronili smo u izbornu kampanju koju je vodila samo jedna, Srpska napredna stranka.

Nešto su pokušavali i neki od ostalih učesnika na izborima, ali zbog nedostatka novca, a i jasnih ideja šta bi „poručili“ biračima, sve je to delovalo jadno, mrljavo i unapred rešeno, kao na svakoj nameštenoj utakmici. Svi znamo kako su izbori prošli i nema potrebe zadržavati se na činjenici da smo dobili parlament koji ima samo vlast, ali nema opoziciju. A u zemlji u kojoj nema opozicije nema ni demokratije, tako da ta Skupština može komotno da se ukine jer ničemu ne služi. 

A onda, bukvalno sutradan posle izbora – šok. Zahvaljujući BIRN-u dobili smo tačne podatke za ono što smo sve vreme i sami sumnjali: broj zaraženih, ali i preminulih, znatno je veći od brojeva koji su nam servirani. Već je bilo krajnje čudno što smo baš svakog dana do izbora dobijali objave kako je preminuo po jedan oboleli. Ne dva, ne nijedan, ne tri, nego svakog dana baš po jedan. Očigledno se čak i u tome ošljarilo, ili se bahato zaključilo da nema potrebe da bar uverljivije lažiraju podatke. Ni objavljeni broj obolelih, naravno, nije bio tačan.

Najzad se posumnjalo da ni organizacija fudbalske utakmice sa 20.000 navijača izgleda nije bila pametan potez i da to što ceo svet piše kako je „jedino Srbija organizovala ovakav  događaj“ ne znači da nas hvale kako smo opet u nečemu prvi i najbolji, nego da se ljudi zgranjavaju koliko smo nenormalni. Vlast se, naravno, ovim temama ne bavi, a i što bi. Posao su završili, izbore su uprkos svemu sproveli, niko i ništa im više ne stoji na putu i zašto da se zamaraju da nam sad još objašnjavaju zašto nam ugrožavaju živote i zdravlje. 

Zato je opet iskrsla „struka“: nema potrebne ni prepričavati šta je rekao doktor Kon, koji se tačno posle izbora vratio sa godišnjeg odmora, ponovo ljut na neodgovorne građane i neke novinare, a šta je mislila Darija Kisić Tepavčević kad je objasnila da nas nije zadesio drugi talas, nego drugi „pik“ prvog talasa. To jako bitno i logično objašnjenje prilično nas je smirilo.

Sad je postalo jasno i zašto okolne zemlje, pre svega Hrvatska i Crna Gora, ne žele da prime srpske državljane i da to nema nikakve veze sa politikom, kako je ovdašnja vlast, naravno, pokušala da predstavi, nego su očigledno imali informacije koje mi nismo. Neće biti čudo ni ako sve zemlje uskoro reše da oko nas naprave sanitarni kordon i ne puste nas da izađemo ni na jednu u stranu.

Kad su čule kakvo je stvarno stanje u Srbiji, mnoge kompanije koje su se početkom juna vratile na posao, sada donose odluke da ponovo redukuju poslovanje i zaposlene vrate nazad na rad od kuće. Kakve će to efekte imati na poslovanje, zaradu, radna mesta, videćemo najdalje na jesen. Pozitivne svakako neće.

Kao da to sve nije bilo dovoljno, udarile su i ogromne kiše i još veće poplave. Zasedao je krizni štab u Obrenovcu, čije je potapanje obeležilo i početak naprednjačkog režima, a vanredna situacija proglašena je u Lučanima, Osečini, Krupnju, Loznici, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Arilju, Kosjeriću… Prethodno je useve u topličkom kraju ubio grad. 

Kad sve saberemo, stvari stoje ovako: sa glasanjem smo završili, a izgleda i sa demokratijom, ali nam ceh za sve tek pristiže. Još mesec dana preduzeća će primati pomoć od države i vidu minimalca; sto evra predizbornog „poklona“ smo potrošili; pijaca neće biti jeftina kao što smo očekivali; veliko je pitanje kad ćemo moći da se vratimo normalnom radu, koliko ćemo u narednim mesecima moći da zaradimo i da li ćemo da sačuvamo radna mesta. Na jesen dolaze redovni troškovi, ogrev, knjige za decu, zimnica i ostalo.

Od države sigurno više ništa ne treba očekivati iz bar dva razloga: prvo, novca nema i neće ga ni biti, kakve god nam priče budu servirane. A drugo, vlast sad više nema ni razloga da dalje podmićuje birače pošto su je oni već izabrali. 

Aleksandar Vučić, bez koga ni njegova stranka ne postoji, ovoga puta se možda preigrao jer nije imao meru i nije znao kad treba da stane. Da je shvatio jednostavno pravilo ekspres lonca, izašao bi u susret opoziciji, dao joj ustupke, omogućio da izađe na izbore i uđe u parlament i tako nastavio da glumi demokratiju. Ali on za to nije imao snage i sad imamo zavrnut ventil. A ono što u tom loncu sa zavrnutim ventilom ključa, mora nekako da izbije.