Urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije, Jelena Obućina, svesna je da su se političke podele prelile na sve sfere društva, uključujući i medije. U razgovoru za „Novu ekonomiju“ Obućina kaže da bi prevladavanje opšteg straha bilo lekovito za ovo društvo, ali za probleme ne krivi isključivo političare. „Neće biti da je samo do političara, nešto je i do nas“, ocenjuje Obućina.
Počeo bih od uvoda, konkretnije uvodnika, po kojima su emisije Njuzmaks Adrije postale prepoznatljive i koji izazivaju najviše reakcija publike. Probao sam ovih dana da u kontinuitetu pogledam sve vaše uvodnike proteklih meseci. Prema njima, situacija izgleda crna, skoro pa bezizlazna. Da li je to vaše viđenje ili jednostavno posledica obrade svakodnevnih tema?
To je vid komentara na sve što u ovom društvu doživljavam kao devijantno ili loše, a na osnovu tema kojima se bavimo tog dana. Komentar je forma u kojoj imaš prostor da pokažeš bukvalno sve što umeš, ako umeš, zbog čega je i vrlo opasna. Možeš da budeš bezobrazan, duhovit, sarkastičan, kritičan… U štampanom mediju bi mogao i da psuješ. To je klizava forma, zato što je u prošlosti često bila zloupotrebljena – za agitovanje, za ratno huškanje. Ja mislim da dobro pogađam meru stvari i da to razumljivo uobličim. Bežim od toga da pravim kompleksne tekstove u jednom minutu, da bi ih ljudi na prvu loptu razumeli. Svaki put kada u tome uspem postanu viralni, ljudi ih dele i s njima se identifikuju. Ali tu nema nikakve namere, sreća sa ovom televizijom je to što radimo potpuno slobodno.
Kako biste okarakterisali medijsku scenu u Srbiji?
Licemerno, jer su novinari tobože zabrinuti da su mediji podeljeni. Oni su podeljeni jer je celo društvo podeljeno. U društvu u kom nema demokratije, nema ni objektivnih medija. Jednostavno, mediji koji žele da budu objektivni su izopšteni od vlasti, ne dobijaju odgovore.
Mediji koji su za vlast agituju, rade isključivo u korist vlasti i imaju spiskove zabranjenih ljudi. Ali to nije najveći problem, već mediji koji bi morali da rade svoj posao i koji za to imaju nacionalne frekvencije, a to ne čine.
Imam opasku – i američki mediji su oštro podeljeni, i tamo se ljudi s druge strane političkog spektra nipodaštavaju, ali ljudi veruju u sistem i politika nije borba na život i smrt.
Ljudi tamo žive u demokratiji stolećima, a mi ovde u poluvarvarizmu decenijama. Dovoljno je da popričamo sa bilo kim ko je petnaestak godina stariji od nas, da nam kaže da li je ikad bilo bolje.
To je samo činjenično stanje koje treba prihvatiti. U ovakvoj zemlji ne može biti objektivnih medija koji balansirano imaju obe strane. To je „fejk“.
Dotakli ste se sad i javnog servisa. Kako to izgleda iznutra, u odnosu na ovo što svi vidimo spolja?
Iznutra ne izgleda dobro. Tačnije, iznutra izgleda isto kao što izgleda spolja. Tamo ima odličnih novinara i urednika, koji su povučeni u dokumentarni program. Sve što sam imala da kažem o radu javnog servisa, rekla sam svojim odlaskom.
Nažalost, sećam se jednog perioda kad je RTS sasvim pristojno radio svoj posao, dok je (Aleksandar) Tijanić bio generalni direktor, tokom kohabitacije vlasti. Tada je pritisak bio ravnomerno raspoređen na tri strane, a Tijanić je umeo s tim da igra i balansira. Sada nisam sigurna da ima te sposobnosti, a pritisak potiče samo iz jednog centra.
Kako komentarišete rad tabloidnih medija? Oni često imaju prostor upravo na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
To nije samo jedna politika, koju na primer plasira „Informer“. Mislim i da neki portal ultradesničarske orijentacije radi za vlast. Jednostavno, predsednik ništa ne prepušta slučaju, svaki spektar mora biti pokriven. Ili razbijen, kako bi on generisao što više svojih glasača.
Šta dobijamo kao rezultat?
Skupštinu kakva jeste, koja podseća na mesni odbor SNS-a. Ona se pretvorila u mašineriju kojom se uteruje strah političkim neistomišljenicima i održava privid demokratije, koja ne postoji. To je tabloidna politika sa jasnim ciljem da zastraši ljude koji misle svojim glavom.
Unutar Skupštine, poslanici se ispunjavanjem zadataka bore za pozicije u narednom sazivu parlamenta, jer su ovaj dosta vremenski ograničili. Što je najgore, mislim da je Evropa tek sad otvorila jedno oko na ono što se događa, a da li će otvoriti i drugo, umnogome ne zavisi od nas.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
