Deficit i stendap komičar

Što smo štedeli, štedeli smo, vlast se u devetoj godini svoga stolovanja odlučila za preokret. Deficit budžeta je rebalansom povećan za još dve milijarde evra. To će se pokriti novim zaduživanjem. Manjak u državnoj kasi je znatno povećan još prošle godine, ali to su zbog korone i udara kako na zdravstvo tako i na privredu, uradile i druge zemlje. Onda je Srbija, kako su tvrdili najviši zvaničnici, kroz krizu prošla najbolje, imala je najmanji pad, ove godine očekuje se prilično veliki rast, da bi sada osvanula sa većim deficitom od uporedivih zemalja.

Kako to, pita se i Fiskalni savet: Srbija je manje pogođena krizom od drugih zemalja, a ima veći deficit od tih istih zemalja?

To je zbog toga što se, apsolutno sigurno, ponovo misli pre svega i iznad svega na izbore, to jest na očuvanje vlasti, pa neka košta šta košta. Kriza će biti njihova šansa. Platiće građani, kao što su i do sada plaćali. A kad ponovo osvoji vlast, već uhodana garnitura će nastaviti da primenjuje recept koji je hiljadu puta isproban i nepogrešivo radi: daćemo narodu hleba koliko je potrebno i igara koliko god traži, pa i preko toga, što da ne. Zasipaćemo ga aferama na dnevnoj bazi, predsednik države će u maniru nekog uvrnutog stendap komičara svakog bogovetnog dana da izlazi i govori hiljade besmislica, od toga gde treba ići na odmor, koliko se puta „prevrće jaje“, koliko toponima zna napamet, do toga koja se vakcina iz čega sastoji i koliko je njemu i samo njemu teško, pogotovu kad mora da vlada nad nama ovakvima nezahvalnima.

Iza tih dimnih zavesa se, naravno, kriju glavne stvari, u ovom slučaju novac. Svega nekoliko meseci pošto je usvojen budžet za ovu godinu, već se donosi rebalans, dakle prepravka budžeta, pošto su dodati novi rashodi i dodatno zaduživanje od čak dve milijarde evra, na onu milijardu i po koja je već bila predviđena.

Država će prema svojoj privredi i svojim građanima opet biti „velikodušna“. Šta vredi što nema ekonomiste i stručnjaka koji nije skrenuo pažnju na osnovnu stvar, da ne treba davati svima novac koji nemamo nego treba da se zadužimo, već samo onima kojima je on potreban. Ali ne – posle prvih 100 evra svima, i bogatima i siromašnima, sad se daje još po 60 evra, rastegnuto opet do izbora. Penzionerima, toj čvrstoj biračkoj bazi, dodaće se još po 50 evra, plus tri kutije dragocenih vitamina. Kesa ima grb Srbije, a dodeljuje je lično predsednik, iz svog mekog srca. To sve košta oko 450 miliona evra. Kad dodamo još po 60 evra za nezaposlene u Srbiji i po 100 evra za Srbe na Kosovu (za nezaposlene po 200) stignemo začas do pola milijarde evra.

Onda ide privreda – iako se sad već i napismeno iz finansijskih izveštaja može videti ko je postradao, a ko profitirao, opet će sva preduzeća dobiti po tri polovine minimalca. To će državu (dakle sve nas) da košta još 600 miliona evra. Za one kojima je pomoć baš potrebna (ugostitelji, umetnici, prevoznici itd.) odvojeno je oko 70 miliona evra.

Fiskalni savet je izračunao da bi Srbija, ukoliko bi kao i ostale zemlje centralne i istočne Evrope napravila objektivne kriterijume za selekciju preduzeća kojima je potrebno dati pomoć, uštedela oko 300 miliona evra i za toliko smanjila dug samo po tom osnovu. Ali – to bi podrazumevalo druge kriterijume, zasnovane na proceni šta je dobro za zemlju. Kad se, pak, uključi osnovni kriterijum ove vlasti, a to je šta je dobro za nju samu, onda se shvati da su potencijalni glasači svi, i bogati i srednji i siromašni, i da prema svakome treba pokazati istu, hm, pažljivost. 

A na koga se, osim na penzionere, vlast najviše oslanja? Na javni sektor i za SNS vakta pojačano partijsko zapošljavanje, uprkos zaklinjanju da toga neće biti. Već pred krizu plate su bile povećane 10%, da bi se budžetom za 2021. predvidelo povećanje od dodatnih 4,5%. Sada će se još malo dodati zdravstvu, što je jedino opravdano, ali i vojsci, uz nove velike rashode za kupovinu vojne opreme i policijskih helikoptera. Nama laicima nije jasno, a svašta nam pada na pamet, zašto se ovoliko, usred zdravstvene krize, ulaže u sektor sile, i vojne i policijske? Ko to uopšte preti da nas napadne? Nema takvog objašnjenja. Dosta je jeziva i nadamo se netačna pomisao da vlast i na ovaj način, a o našem trošku, preventivno ojačava sopstveni položaj zlu ne trebalo, za dane koji dolaze, kad princip malo ’leba i puno igara prestane da deluje.