Panika na berzama širom sveta, indeksi padaju

Bio je to stampedo! Tako je zbivanja od prvog radnog dana ove godine na kineskim tržištima akcija za Rojters opisao analitičar brokerske kuće Cinda Securities.

„Početni pad cena izazvao je lavinu naloga za prodaju, dok je automatska obustava trgovine, prema svemu sudeći, pojačala paniku. Kupci su nestali, a tako nešto još niko nije doživeo.”

No, panika nije zahvatila samo kineske berze nego se proširila i ostatkom planete, udarivši na druge azijske, a potom i na evropske berze. 

Početak 2016. doneo je tako vlasnicima deonica kojima se trguje na berzama jako neprijatno iznenađenje. Nevolje su počele čim je objavljeno da je kineski indeks narudžbi (Caixin purchasing managers’ index), koji izrađuje privatna kompanija Markit, u decembru pao na 48,2, što je bilo znatno ispod očekivanja i manje od vrednosti 50, ispod koje indeks ukazuje na smanjivanje industrijske proizvodnje. 

Caixin je neslužbeni indeks koji donosi pregled manjih kineskih kompanija, ali i službeni državni indeks koji prikazuje narudžbine velikih kineskih preduzeća, takođe objavljen u ponedeljak, jednako je pokazao nastavak kontrakcije privrede.

I prvi izveštaji o ekonomskom stanju Kine na početku 2016. pokazuju da niz rezanja kamate centralne banke i povećani fiskalni podsticaji nisu uspeli da pojačaju slabašan rast kineske industrije, tvrdi agencija Blumberg. 

Prema ocenama analitičara, situaciju na kineskim berzama pogoršali su i dalja deprecijacija kineske valute, renminbija, zatim prekid diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Irana, kao i očekivanje rasta kamate u Sjedinjenim Državama. 

Deprecijacija renminbija, naime, povećava strain dug velikih kineskih kompanija i otežava njegovu otplatu. Ali, posebno je zanimljiva priča s automatskim obustavama trgovine koju su kineske berze uvele prvog radnog dana ove godine.

Njihova je uloga da smire paniku i uspore pad cena, no čini se da je zaustavljanje trgovine imalo upravo suprotan efekat. Trgovanje je prvi put na 15 minuta zaustavljeno oko 11.30 po lokalnom vremenu, kada je indeks CSI 300 (obuhvata kompanije s najvećom tržišnom vrednošću izlistane u Šangaju i Šenženu) pao za pet odsto. 

U tom trenutku obustavljena je trgovina deonicama, ugovorima o prodaji s odloženom isporukom (futures) i opcija ukupne vrednosti 7 biliona dolara. 

No, čini se da je prekid trgovine upravo podstakao individualne investitore, na koje otpada više od 80 procenata svih transakcija, da požure s prodajom kako ih ne bi zahvatila sledeća obustava nakon 7-postotnog pada indeksa.

Tako se s nastavkom trgovine pad indeksa CSI 300 dodatno ubrzao pa je već u 13.30 trgovina ponovno obustavljena i prekid je potrajao sve do kraja radnog vremena. 

Velik pad kineskih berzi kapitala u mnogome je i nastavak situacije iz leta prošle godine. Nakon letošnjeg sloma kineske su vlasti, preciznije Kineska regulatorna komisija za vrednosne papire, 8. jula zabranile prodaju deonica svim vlasnicima udela većih od pet odsto, kao i direktorima korporacija. Zabranjena je i „kratka” prodaja (tuđih pozajmljenih deonica, radi zarade na padu cena). 

Tako je s tržišta privremeno uklonjeno akcija ukupne vrednosti oko 185 milijardi američkih dolara. 

Premda još nije objavljeno kada bi zabrana mogla biti ukinuta, mnogi su se kineski individualni investitori s početkom ove godine odlučili na prodaju svojih deonica iz straha da prestanak zabrane ne izazove zagušenje berzi i pad cena kapitala. 

Osim zabrana, Kina je svom tržištu kapitala nakon sloma prošloga leta osigurala i mnoge podsticaje. Centralna banka je poslovnim bankama odobrila dodatna sredstva za kreditiranje kupovine deonica, brokerskim kućama je naređeno da ulože vlastite milijarde dolara na tržištu. I investicioni fondovi u vlasništvu države svojim nalozima za kupovinu su spasavali od potonuća brojne deonice posrnulih kineskih preduzeća. 

Jedan od razloga za podupiranje berzi bilo je i to što kineske vlasti nisu želele da pad cena deonica izazove bes njenih građana. No, ta kineska nastojanja ujedno su i održala poverenje malobrojnih stranih investitora u kineske deonice i sprečila su da se panika s kineskih berzi proširi na druge udaljenije berze u svetu. Tada su udar panike doživele samo regionalne berze, ali juče se kriza proširila na celi svet. 

Britanski indeks FTSE 100 završio je ponedeljak s padom od 2,23 odsto, nemački DAX srozao se golemih 4,43 procenata, a francuski CAC 40 izgubio je 2,77 odsto vrednosti u jednom danu. 

Snažan pad zabeležen je i na Wall Streetu. Ključni indeks Dow Jones Industrials u jednom je trenutku pao za oko 450 bodova, da bi se kasnije vratio na gubitak od oko 275 bodova ili oko 1,5 odsto.