Erikson predviđa 10 trendova za 2016. godinu

Godišnji izveštaj kompanije Erikson pokazuje izraženu želju korisnika da veštačka inteligencija dobije sve više mesta u svakodnevnom životu.

Izveštaj koji je, prema Eriksonu, baziran na godišnjem istraživačkom radu te kompanije a počiva na uzorku većem od milijardu ljudi, pokazuje da korisnici očekuju da će interfejsi bazirani na veštačkoj inteligenciji preuzeti primat od ekrana pametnih telefona i da će uskoro omogućiti interakciju sa objektima.

Istraživanje je zasnovano isključivo na željama korisnika, ali ne i na sociološkoj ili ekonomskoj dimenziji koja bi, da je uključena, možda dala i drugačije rezultate jer su želje neodvojive od mogućnosti. Pitanje je koliko njih bi bilo u mogućnosti da takvu novu tehnologiju sebi i priušti. 

No, bilo kako bilo, podaci su zaista takvi da se prosečnom čoveku zavrti u glavi, jer šta drugo pomisliti kada skoro polovina ispitanih žudi za tim da odštampa hranu koju jede ili čak 80 odsto bi voleli da koriste tehnologiju za poboljšanje vida, memorije i sluha. 

Uz to, polovina korisnika smartfonova bi volela da u sebe instalira senzore koji prate zdravstveno stanje tela i obaveštavaju nas o tome. 

Prema izveštaju Eriksona, 10 trendova za 2016. su: 

1. Uticaj umrežavanja na stil života. Četiri od pet ljudi uočava koristi, koje proizilaze od rasta korišćenja onlajn servisa, od strane sve većeg broja korisnika. Na globalnom nivou, jedan od tri korisnika već učestvuje u raznim oblicima „zajedničke“ (shared) ekonomije. 

2. Tinejdžeri – „striming generacija“. Tinejdžeri dnevno gledaju više video sadržaja na YouTubu nego ostale starosne grupe. Četrdeset šest procenata osoba od 16 do 19 godina provede dnevno sat ili više na toj mreži. 

3. Veštačka inteligencija menja način interakcije. Veštačka inteligencija omogući će interakciju sa objektima bez upotrebe ekrana pametnog telefona. 

4. Virtuelno postaje realno. Potrošači žele virtuelnu tehnologiju za svakodnevne aktivnosti, kao što su gledanje sporta ili korišćenje video poziva. Čak 44 odsto želi da, korišćenjem 3D štampača, odštampa sopstvenu hranu. 

5. Nov koncept pametnih kuća. 55 odsto vlasnika pametnih telefona veruje da bi materijal, koji se koriste za izgradnju kuća, u narednih pet godina mogao da sadrži senzore za praćenje pojava kao što su curenje cevi, problemi sa elektro-instalacijama ili pojava buđi. Kao rezultat ovoga, može da se javi potreba da se koncept pametnih kuća ispočetka osmisli na potpuno novim osnovama. 

6. Pametni putnici. Putnici žele da pametno iskoriste svoje vreme i ne žele da se osećaju kao pasivni objekti u tranzitu. 86 odsto ispitanika bi koristilo personalizovane usluge javnog prevoza, pod uslovom da su dostupne. 

7. Društvene mreže u vanrednim situacijama. Društvene mreže bi mogle da postanu primarni način za kontaktiranje hitnih službi. Šest od deset korisnika je zainteresovano za aplikacije koje bi im ponudile informacije u urgentnim ili vanrednim situacijama. 

8. Senzori na telu. Unutrašnji senzori koji prate zdravstveno stanje u našim telima mogu postati novi „waerables“, odnosno gadžeti koje nosimo na sebi. Osam od deset ispitanika želi da koristi tehnologije za poboljšanje percepcije i kognitivnih sposobnosti kao što su vid, memorija i sluh. 

9. Hakerski napadi i dalje prisutni. Većina korisnika pametnih telefona veruje da će hakovanje i virusi i dalje predstavljati problem. Kao pozitivna nuspojava, jedan od pet korisnika istakao je da ima veće poverenje u organizaciju/kompaniju koja je bila meta hakera i zatim rešila ovaj problem. 

10. Online uzbunjivači. Korisnici razmenjuju više informacija nego ikad, i veruju da to povećava njihov uticaj na društvo. Više od trećine ispitanika veruje da javno publikovanje korumpiranosti neke kompanije proizvodi veći efekat nego odlazak u policiju.