Stvarnost na steroidima

Samo u poslednjih mesec dana imali smo bar dva spektakularna sunovrata Srpske napredne stranke, dakle vlasti u Srbiji. 

Da, deluje kao baš daleka prošlost, ali nije prošlo ni mesec dana otkako su protesti zbog nagomilanih ekoloških problema i bahatog nametanja štetnih zakona građanima, eksplodirali širom Srbije. Iznenadilo je to i gotovo uvek spremnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u svega nekoliko dana prevalio trnovit put od osionog vređanja pobunjenih ljudi, do podvijanja repa i prihvatanja svih njihovih zahteva. 

Jezive scene u kojima partijske batinaško-kriminalne brigade jurišaju kroz ljude bagerom i prebijaju ih letvama i čekićima, posle samo dve nedelje zamenjene su scenama posipanja pepelom, što od strane predsednika, što od strane njegovih funkcionera i trbuhozboraca, recimo Vladimira Đukanovića. Čuli smo tada od predsednika da je protestovao veliki broj ljudi, te da je on tu da sluša volju građana, čega se valjda setio u jubilarnoj devetoj godini vladavine, a Đukanović je na Pinku kritikovao Pink zato što je umanjivao broj demonstranata u izveštajima, kao da svega nekoliko dana ranije nije i sam učestvovao u široko postavljenoj kampanji difamacije i diskvalifikacije istih tih demonstranata.

Da su istraživanja javnog mnjenja strmoglavo krenula ka patosu, govori i činjenica da je predsednik Srbije lično zvao Sava Manojlovića, lidera pokreta Kreni-promeni i jednog od lidera protesta, da ga pita da li će da održi reč i obustavi proteste, ukoliko zahtevi budu ispunjeni. 

Nesrećna poseta Gornjim Nedeljicama, čak ni pored fingiranog i kontrolisanog sastanka, nije uspela da odagna mučan utisak cele situacije jer su se čak i tu pojavili ljudi koje nije strah da kažu šta imaju, jer naposletku, Vučić će doći i otići, a njihova glava ostaje u torbi. U stvari, bio je dovoljan samo jedan takav i Vučićeva koncepcija vrhunskog spasitelja bila je razbijena u paramparčad. Poslednji ekser u kovčeg ove ko zna koje po redu bahate Vučićeve epizode zakucale su tih dana javne ličnosti, uglavnom sportisti i glumci, koji su jedan za drugim oglašavali, dizali glas protiv Rio Tinta i apelovali na razumno ponašanje prema životnoj sredini. Oglasio se i Novak Đoković. Možemo polemisati oko toga kako se oglasio i je li to dovoljno ili ne, ali u tom trenutku taj Instagram stori je bio masivan poput planine.

Kada se od spornih izmena jednog zakona odustalo, a iz drugog izbačeni sporni članovi, delovalo je da Vučić može lagano da aterira, uprkos ozbiljnom oštećenju koje je pretrpeo. No, kosmos je imao malo drugačije planove. Dok su ga u prvom slučaju patosirali građani, u drugom su se za to pobrinuli priroda i kadrovi koje je lično on postavio. Samo jedan snežni dan bio je dovoljan da izbaci iz pogona energetski sistem i baci celu zemlju na kolena. Sneg je, kažu, bio mokar i težak, ali biće da se energetski sistem ipak slomio pod neizdržljivim teretom nekompetentnih i korumpiranih kadrova, koji su na ta mesta došli lojalnošću i nemanjem kičme, pre nego znanjem i profesionalnim integritetom. Kada na čelo nacionalne elektroprivredne kompanije postaviš tipa sa sumnjivim obrazovanjem i nepostojećim kvalifikacijama, vikend-kolaps sistema je najbolje što može da ti se desi i trebalo bi da budeš srećan što zemlja uopšte ima struju. 

Zato bih ovom prilikom u novoj godini svima nama hteo da poželim manje ovakve stvarnosti. Ne ni manje istorije, znate ono, ova zemlja ima previše istorije i tako to. Ovo što se nama dešava svakodnevno nije ni istorija, već više nešto što ćemo želeti da zaboravimo što pre. Zato vam svima želim manje stvarnosti na steroidima, manje borbe za očuvanje elementarne ljudskosti, manje predsednika na vanrednim konferencijama i manje veštačkih događaja koji uopšte nisu ni morali da se dese. Zdravo bili!