Ko će platiti račun rata u Ukrajini
Ruska agresija na Ukrajinu otvorila je potpuno novo poglavlјe u međunarodnim odnosima. U ovom ratu se prelama odnos „liberalnog sveta“ koji predvode SAD i ostalih sila koje nisu u tom društvu, a Ukrajina je samo poligon koji (nažalost) teško strada. Sukob je zato dublјi nego što se na prvi pogled može zaklјučiti i njegove posledice će se dugoročno osećati u međunarodnim odnosima.
Zato je posebno zanimlјivo posmatrati uloge klјučnih zapadnih igrača, odnosno SAD i EU u ovoj krizi. Ukrajina se graniči sa čak četiri članice EU u koje dolaze talasi izbeglica, dok se SAD nalaze daleko. Međutim, utisak je da klјučnu reč u celoj krizi drže samo SAD, dok je EU pokazala svu nemoć; paradoks je da se to dešava upravo u trenutku kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila da će njena komisija biti „geopolitička“, a da ne govorimo o neprestanim Makronovim tiradama o ulozi Evrope i slično.
Makron i Šolc, kao i drugi evropski političari, listom su posećivali Putina u Moskvi pre početka sukoba, ali očigledno nisu bili u stanju ništa konkretno da učine oko smirivanja tenzija. Ne treba zaboraviti ni da su upravo Francuska i Nemačka bile supotpisnice kao svedoci „Minskih sporazuma“, koje je ukrajinska strana stalno izbegavala da primeni, a oni su se pokazali potpuno nesposobnim da bilo šta učine po tom pitanju.
Tu nesposobnost i nemoć Evropa će skupo platiti, pošto će na nju da padne najveći deo ekonomskih, kao i drugih troškova ove krize. U trenutku pisanja ovog teksta EU je primila više od 3,5 miliona izbeglica. Taj broj nije konačan; nemačka ministarka spolјnih poslova očekuje uskoro čak osam miliona izbeglica.
U pogledu sankcija koje se svakodnevno proširuju protiv Rusije, najveću štetu trpi Evropa. SAD su između ostalog energetski potpuno „samodovolјne“, i čak izvoze ne tako male količine tečnog gasa, dok je Evropa izuzetno zavisna od ruskog gasa, i to se ne može lako i brzo nadomestiti. EK čak predlaže da se smanji temperatura u stanovima za jedan stepen, kako bi se manje trošilo ruskog gasa. Već ionako visoka cena nafte i gasa dodatno je povećana sa izbijanjem krize, a svako pominjanje da je neophodno da se sankcijama obuhvati i ruski izvoz energenata dodatno podiže cene, koje su inače 4-5 puta više u EU nego u SAD (nafta zbog lakšeg transporta ima istu cenu).
Na Evropu će se svaliti i troškovi obnove Ukrajine kada se rat završi, a oni će biti enormni. Nisu samo u pitanju materijalna oštećenja, koja se mogu popraviti; ekonomska situacija u Ukrajini je bila izuzetno loša, a sanacija ekonomskih tokova će biti poseban izazov, posebno ako zbog ratnih dejstava propadne polјoprivredna sezona. Već sada možemo proceniti da će samo Evropsku uniju ukrajinski rat koštati više stotina milijardi evra, a nije isklјučeno ni da će suma biti i više hilјada milijardi evra, ukoliko rat potraje.
Ali za tu sudbinom EU je i sama najviše kriva. Nije loše da se podsetimo već čuvenog „od..bi EU“ koje je za vreme „Majdana“ 2014. godine izrekla tadašnja fatalna podsekretarka u Stejt Departmentu Viktorija Nuland (koja je, posle pauze za vreme Trampa, ponovo na položaju i klјučni je operativac za Evropu).
EU je imala dovolјno vremena i prilika da sagleda svoj položaj i da osmisli neku strategiju oko Ukrajine koja bi blagovremeno deeskalirala krizu. Ništa nije uspela da učini, pa je doživela da je SAD stave u potpuno podređeni položaj, a račun će sama morati da plati. To ne znači da na bilo koji način smatramo da je agresija Rusije opravdana kao način ponašanja u međunarodnim odnosima; samo konstatujemo krajnje ponižavajuću situaciju u kojoj se našla EU sa sukobom u svom komšiluku.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs