Srpski pčelari očekuju rekordnu proizvodnju meda u 2022. godini

Proizvodnja meda će ove godine biti rekordna uzevši u obzir povoljne uslove za cvetanje bagrema, a za dalji razvoj ovog sektora potreban je veći plasman na inostrana tržišta na kojima postoji sve veća potražnja za medom, ukazuju članovi Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije.

„Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica. Da bi se ovaj trend rasta pčelarske proizvodnje nastavio potrebno je uskladiti zakonske propise Republike Srbije sa propisima EU i što pre osnovati Radnu grupu za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu u resornom ministarstvu kao i postići dogovor o subvencijama za kompanije koje posluju u ovom sektoru“, rekla je Mirjana Miščević, viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda. 

Ona ističe da je do sada oblast pčelarstva dobijala pomoć od države za omasovljenje, ali je sada  neophodno određenim merama pomoći razvoj pčelarstva kao privredne delatnosti.

Izvoz u Italiju porastao za 51 odsto, u Norvešku 28 odsto, u Crnu Goru za 52 odsto, dok je izvoz na nemačko tržište smanjen za 36 odsto u odnosu na isti period prethodne godine

„Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno raste. U prva tri meseca 2022. godine uvezeno je 222 tone što je 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije  i  Novog Zelanda“, kaže predsednik Grupacije, Srbislav Vidojević.

On ističe da je ukupan izvoz meda u prva tri meseca ove godine iznosio 554 tone u vrednosti od skoro 3,5 miliona evra, da je za 31 odsto manji u odnosu na isti period lane, kao i da se u prva tri meseca ove godine najviše izvozio u Italiju, Norcešku i Crnu Goru..

Proizvođači meda ukazali su na izazove zbog neizvesne otkupne cene meda u 2022. godini s ozbirom na oscilacije na tržištu meda u 2021. godini. 

Ivan Grujić iz kompanije Cmana Krnjevo podsetio je da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, otkupna cena meda u maju prošle godine bila najniža i iznosila 330,25 dinara po kilogramu, a u julu je dostigla 543,69 dinara po kilogramu. U januaru ove godine otkupna cena meda iznosila je 588,17 dinara po kilogramu.

Prošle godine prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 976.000 košnica, što je za 44 odsto više nego 2014. godine i za 4 odsto manje nego 2020. godine, a pčelarska privreda procenjuje da će broj košnica u 2022. godini ostati na približno istom nivou. 

Proizvodnja meda u 2021. godini je iznosila  je  7.438 tona, što je za 70 odsto više nego 2014. godine i za 35 odsto manje nego prethodne godine i pored toga što klimatski uslovi nisu bili naklonjeni pčelarenju, ukupan izvoz meda u 2021. godini, iznosio je 2.175 tona u vrednosti od 13,1 miliona evra i na istom je nivou kao i prethodne godine.

Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku  i Nemačku. Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno je rastao i u 2021. godini. Uvezeno je 548 tona meda, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije, Ukrajine i  Novog Zelanda.