Preduzeća i zdravstvene ustanove ne upravljaju odgovorno otpadom od hrane pre svega zbog nedostataka podsticajnih sredstava, niskog nivoa znanja, ali nezainteresovanosti, mišljenja je više od 80 odsto ispitanika koji dolaze iz ovih sektora.
Glavna prepreka je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka, pokazalo je istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane. Istraživanje je predstavljeno na konferenciji „Recept za otpad od hrane“ u organizaciji NALED-a.
Ne bacajte hranu koju niste pojeli, napravite kompost„Podaci govore da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40 odsto čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane“, rekla je Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.
Većina otpada od hrane i dalje se najčešće transportuje na deponiju, dok manji deo služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.
U gotovo svim preduzećima otpadno jestivo ulje se predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43 odsto preduzetnika, pokazuje istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS.
Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka.