Šta je 5G mreža?
Sva tri mobilna operatera koja posluju u Srbiji, objavila su da su pustila 5G mrežu. Međutim, malo ko zna šta je zapravo 5G mreža i zašto je ona značajna, da li je opasna po zdravlje i da li ćemo kada upalim...
Ko se sunca krije, bolje da ga nije, učili smo kao deca. Sunce je izvor života… Da li je taj izvor života zaista sada postao izvor smrti ili je potreba za zaštitom od sunca samo izmišljotina farmaceutskih kompanija koje žele ogroman profit i uticaj na lekare i političare?
Jedan od najkontroverznijih fenomena u istoriji ljudskog ponašanja vezanih za lepotu i zdravlje, kao i modnog trenda koji je osvojio svet možda brže nego bilo koji drugi u doba pre interneta, jeste sunčanje. Iako nesumnjivo lekovito, sunčanje je dovelo do značajnog porasta broja različitih oblika raka kože poslednjih decenija, a potom i do drastičnih promena u ponašanju ljudi vezanih za izlaganje suncu.
Istorija sunčanja – za sve su krivi Francuzi
Sve do početka 20. veka svetli ten se smatrao gospodskim, dok je tamna koža bila rezervisana za robove ili radnike. U staroj Grčkoj i Rimu žene su belele kožu kredom, olovnim bojama, a u srednjem veku čak i arsenom, što je često dovodilo do trovanja.
Želja za bledim tenom bila je toliko jaka da su žene u elizabetanskoj Engleskoj čak iscrtale plave linije vena na koži lica kako bi izgledalo providno.
Moda bronzanog tena došla je, a odakle drugo, iz Francuske. Za to je zaslužna prva i verovatno najveća kraljica mode Gabrijela Koko Šanel. Prema legendi, to je slučajnost (mada je, kada je ova dama u pitanju, slučajnost gotovo isključena). Koko Šanel je navodno bila nemarno i preterano izložena suncu tokom krstarenja jahtom vojvode od Vestminstera 1923. godine i dobila tamnu boju kože.
Lako je bilo novinarima koji su je pratili da promovišu tamnu, radnu boju kože u tada „ludom Parizu” između dva rata kao novi modni trend. Promociju je kasnije ubrzala popularnost tamnopute Žozefine Bejker, koja je tih godina harala pariskim noćnim klubovima.
Trend je postavljen, ostalo je stvar industrije – pojava adekvatne odeće, promena ponašanja vezanih za boravak na otvorenom usledila je u narednim decenijama. Amerika je posle Drugog svetskog rata sa procvatom turističke industrije i poplavom filmova i serija na plažama dovela do masovnih porodičnih putovanja na plaže i tamna boja kože postala je pojam zdravlja i lepote 1950-ih.
Usledila je pojava solarijuma krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, koji su ljudima u „instant“ društvima kasnog dvadesetog veka omogućavali da za 5 minuta, tokom cele godine, imaju toliko željeni bronzani ten. Tamna boja kože postala je neizbežna. Naravno, mlade generacije koje su najpodložnije slepom praćenju trendova, dovele su do prave pomame za solarijumima, koji su otvarani na svakom ćošku, kako u svetu, tako i kod nas.
Foto: Ioanna Regen klinika
Industrija je, naravno, sve to znala da iskoristi, a svake godine su puštali nove generacije solarijuma koji su za kraće vreme, navodno sa sve manje zračenja, doveli turbo brzinu do preplanulog, „zdravog” tena, prepoznatljivog na našim ulicama devedesetih godina.
Gubitak kontrole pri izlaganju ultraljubičastim (UV) zracima doveo je do uvođenja novog pojma u žargonu – tanoreksija, što je, analogno anoreksiji, značilo zavisnost od tamne kože. Ovaj fenomen je primoravao, posebno adolescentkinje, da se stalno izlažu UV zracima, kako kroz sunčevu svetlost, tako i u solarijumima.
Izlazak iz „bronzanog doba“
Devedesete godine prošlog veka donele su potpuni zaokret u odnosu prema sunčanju. Dugotrajno prekomerno izlaganje suncu, sa oštećenjem ozonskog omotača, počelo je da uzima danak – broj novih karcinoma kože se eksponencijalno umnožio, posebno u zemljama sa jakim sunčevim zracima, gde je stanovništvo uglavnom svetlije puti, kao što su Australija ili Teksas. Alarmirani su lekari, psiholozi, novinari, modni dizajneri i političari. Farmaceutske kompanije počele su da proizvode kreme sa vrtoglavo visokim zaštitnim faktorima koji ne dozvoljavaju ni jednom zraku sunčeve svetlosti da prodre u kožu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Nacionalna organizacija za borbu protiv raka, utrkivala se da zabrani izlaganje sunčevoj svetlosti i solarijumima. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) je 2000. godine zvanično proglasila UV zrake kancerogenim.
Tada se vraćamo na situaciju koju smo imali do pre 100 godina – ljudi iz viših društvenih slojeva, sa višim standardom i zdravstvenom svešću promenili su način života, pa potpuno izbegavaju sunce tokom cele godine, vraćajući u modu bled ten, dok je tamna boja ponovo postala „radnička“.
Gde smo sada
S jedne strane, sada imamo milione ljudi koji se, uplašeni epidemijom raka kože, kriju od sunca na sve moguće načine, opravdano ili ne. Na ovaj način izbegavaju i blagotvorne efekte koje sunce ima, pre svega proizvodnju vitamina D. Nedostatak vitamina D i njegove posledice su u porastu poslednjih godina i to je trend koji će se verovatno nastaviti.
Foto: Ioanna Regen klinika
S druge strane, ideal preplanulog tena je još uvek itekako živ, pa imamo milione ljudi koji su, ne poštujući sve preporuke, nemilosrdno i nekontrolisano izloženi sunčevom zračenju, od Mediterana do tropskih ostrva. Zbog takvog ponašanja imamo trend rasta raka kože u većini zemalja, uključujući i naš region, i verovatno će se taj trend nastaviti.
Metode za očuvanje zdravlja kože
Najvažnije metode koje se koriste u očuvanju zdravlja kože, a koje su dostupne u Ioanna Regen klinici i najefektivnije su – hemijski pilinzi koji skidaju slojeve kože koji su oštećeni, botulinumski toksin koji blokira preterane kontrakcije mišića, mezoterapijski kokteli koji sadrže veće koncentracije koži neophodnih molekula, PRP i PTR (metode kojima se u kožu ubaciju faktori rasta koji se ekstrahuju iz sopstvene krvi), laseri i injekcije kojima se indukuje stvaranje novog kolagena, a kasnije, kada dođe do atrofije potkožnog tkiva i kosti – nadoknada volumena hijaluronskim filerima.Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
