Subvencionisanje
U
ekonomskoj politici koju će sprovoditi nova vlada, jedno od
nasloženijih, najzahtevnijih, ali istovremeno i najvažnijih pitanja biće
pitanje subvencija. Subvencije su, po prirodi stvari, netržišna
kategorija. Predstavljaju transfer sredstava, najčešće iz državnog
budžeta, nekom korisniku, ne kao rezultat delovanja tržišta nego upravo
da bi se otklonili neki efekti tržišta. Subvencijama se ekonomski utiče
na alokaciju resursa, a socijalno na (pre)raspodelu dohotka.
Ima puno vrsta subvencija. Subvencije
mogu biti u obliku dodele finansijske pomoći u nekom iznosu, određene po
nekom kriterijumu. Mogu biti u obliku koji poboljšava finansijski
rezultat korisnika, a da se ne radi o direktnom transferu novca. Na
primer, oslobađanje od plaćanja poreza, ili neko poresko smanjenje,
uzimanje kredita pod povoljnijim uslovima, plaćanje osiguranja pod
povoljnijim uslovima, itd. Konačno, tu je i oblik transfera koji obično
ne zovemo subvencijama, a u suštini to jesu. Radi se o pokrivanju
gubitaka, pre svega državnih preduzeća. U nas je ovaj poslednji oblik
transfera, nažalost, još uvek veoma, veoma prisutan. Više od 150
preduzeća živi tako što se kroz neki od gore navedenih oblika, ili više
njih, utiče na njihov finansijski rezultat. Postaje sve jasnije da je to
ekonomski neodrživo i nova vlada će morati vrlo ozbiljno, ili kako sami
vole da kažu „svom snagom”, da se uhvati ukoštac sa ovim problemom.
mogu biti u obliku dodele finansijske pomoći u nekom iznosu, određene po
nekom kriterijumu. Mogu biti u obliku koji poboljšava finansijski
rezultat korisnika, a da se ne radi o direktnom transferu novca. Na
primer, oslobađanje od plaćanja poreza, ili neko poresko smanjenje,
uzimanje kredita pod povoljnijim uslovima, plaćanje osiguranja pod
povoljnijim uslovima, itd. Konačno, tu je i oblik transfera koji obično
ne zovemo subvencijama, a u suštini to jesu. Radi se o pokrivanju
gubitaka, pre svega državnih preduzeća. U nas je ovaj poslednji oblik
transfera, nažalost, još uvek veoma, veoma prisutan. Više od 150
preduzeća živi tako što se kroz neki od gore navedenih oblika, ili više
njih, utiče na njihov finansijski rezultat. Postaje sve jasnije da je to
ekonomski neodrživo i nova vlada će morati vrlo ozbiljno, ili kako sami
vole da kažu „svom snagom”, da se uhvati ukoštac sa ovim problemom.
U trenutku pisanja ovog članka
ekonomska politika nove vlade još nije zvanično obelodanjena. Ipak, iz
svega dosad rečenog, najverovatnije je da će Vlada nastojati istovremeno
da se uhvati ukoštac sa dva najozbiljnija problema: fiskalna
konsolidacija, sa jedne strane, i pokretanje proizvodnje (a time i
zaposlenosti, dohotka i standarda), sa druge. Kako onda postupiti sa
subvencijama koje dosta doprinose „fiskalnoj rupi”, a koje se,
istovremeno, koriste i kao podsticaj za povećanje proizvodnje i
zapošljavanja?
ekonomska politika nove vlade još nije zvanično obelodanjena. Ipak, iz
svega dosad rečenog, najverovatnije je da će Vlada nastojati istovremeno
da se uhvati ukoštac sa dva najozbiljnija problema: fiskalna
konsolidacija, sa jedne strane, i pokretanje proizvodnje (a time i
zaposlenosti, dohotka i standarda), sa druge. Kako onda postupiti sa
subvencijama koje dosta doprinose „fiskalnoj rupi”, a koje se,
istovremeno, koriste i kao podsticaj za povećanje proizvodnje i
zapošljavanja?
Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs