Potez (ne) bez mozga

Jedan od najvećih izuma na savremenom tržištu su takozvani BEZ proizvodi.
Sokovi bez šećera. Mleka bez masti. Ono sve što Nole jede, a što cela Nacija zna da je bez glutena, šta god da mu je taj gluten. U prevodu, sad se pare uzimaju kad se prodaje nešto što nema ono zbog čega se kupovalo. Genijalno.

„Je l` to piće ima šećera?”, pita kupac. „Ima, pa unutra je skoro jedino i šećer”, odgovara prodavac. „A može li to što ima samo šećer, da bude – bez šećera?“, radoznalo se dalje raspituje razmaženi kupac. „Pa može, verovatno. Sve može ako ćete da kupujete“, sleže ramenima prodavac i tako počinje da prima narudžbine i zarađuje ogroman novac na prodaji nečega što nema ono od čega je inače. Ekonomija je majka, nova ekonomija je keva. Uzgred, autor ovih redova će redovno pisati za Novu ekonomiju.

Da se vratimo temi. Postoji još jedan lep odeljak BEZ proizvoda, a to su oni koji su bez ikakve značajne promene proizvoda promenili ime. Pa je jedna od takvih promena bez promene, recimo, oličena u novom ITA Airways-u. Ova verbalna sklepotina izglasana je za najgoru promenu imena u 2021. godini, nastalu zarad fiktivnog upokojenja Alitalije, bankrotirane avionske rođake takođe pokojnog JAT(Airways)-a. Isto letenje, drugo pakovanje, štono bi se reklo.

I čemu sve ovo dosadašnje pisanije vodi? Pa, sudeći po poslednjim izjavama trenutnog Predsednika Srbije, u pripremi je kreiranje nečeg „novog“ političkog, što bi trebalo da bude „veliki državotvorni i nacionalni pokret za opstanak i napredak Srbije“. Kako su još neki zvanični najavljivači objavili, reč je o političkom entitetu koji će, otprilike, da objedini patriotske snage. Inače neujedinjene, sirote.

Neformalniji, pak, izvori tumače da bi nova megapartija trebalo da zameni SNS, a šuška se i o tome da bi zvanično ime za potrebe izbora trebalo da bude „Moja Srbija“. Tu sad neki zli komentatori – daleko im lepa kuća –  čak tvrde i da je ovo ime sasvim adekvatno, ako se sabere dva i dva, a po pitanju toga ko bi tom pokretu mogao da bude „prepakovani“ Vođa. „A šta, kao, nije Njegova?“, rekoše.

Elem, tako nekako dođosmo i do možda prvog BEZ političkog proizvoda u Srbiji. Dobro, drugog, ako računamo davni prebeg Miloševićevih komunista u Socijalističku partiju. I ne može se reći da bi ovaj sad BEZ potez bio skroz bez mozga. Jer kao što je šećer postao nezdrav u goreopisanim sodama, tako je neko zaključio da se trenutna „struktura“ nezdravo osladila tokom vlasti, te da bi se izbirljiviji glasači mogli okrenuti nekoj dijetalnijoj političkoj „robi“. Iz tih razloga bi ovaj novo-stari vladajući pokret trebalo da pokaže kako tu nema autoritarne sile, ljubavi prema Rusiji i pohlepnog otimanja od države; već da je reč samo o čistoj i zdravoj patriotskoj emociji, koju bi „mojesrbijanci“ imali u obilju. Sve Moja do Moje Srbije, da tako kažemo.

Pritom, ovo „prepakivanje“ omogućava da svi oni koji su udobno i jeftino leteli u biznis klasi ove prethodno propale pa vaskrsle ideološke avio-kompanije, znaju da se tu samo ime menja, a sve ostalo ostaje bez promene. Uz pokojeg novog preletačkog putnika, naravno. Tako ispade da bi se u ovom „mutantu“, ako on ubrzo ugleda svetlost dana – moglo sastaviti skoro najbolje što popularni ovovremeni BEZ marketing može da ponudi. E, sad, da li će ova BEZ partija glasačima ipak biti malo i bez smisla, da li je projekat osuđen da bude bez budućnosti i da li će tu neko na kraju ostati bez vlasti, bez potrebe je da to nagađamo.

Jer nas pre toga čekaju neka baš bez veze vremena.