Evropske zemlje neće da kupuju iransku naftu

Iran je prodao skromne količine nafte Evropi od ukidanja sankcija toj zemlji pre sedam nedelja.

Nekolicina bivših kupaca se i dalje suzdržava od kupovine nafte od Irana, navodeći kao razlog pravne komplikacije i odbijanje zvaničnog Teherana da ponudi bolje prodajne uslove, javlja agencija Rojters.

Zvanični Teheran nije bio u mogućnosti da prodaje naftu evropskim kompanijama od 2012. godine kada mu je Evropska unija uvela sankcije zbog nuklearnog programa, što je rezultiralo značajnim smanjenjem izvoza i potpunom zavisnošću Irana od azijskih kupaca, navodi britanska agencija.

Od ukidanja sankcija u januaru, Iran je prodao Evropi četiri tankera koji su nosili četiri miliona barela nafte, i to francuskoj kompaniji Total, španskoj Sepsi i ruskom Litasku, prema rečima iranskih zvaničnika.

Ta količina je jednaka tek petodnevnom obimu prodaje iz perioda pre 2012. godine, kada su evropski klijenti kupovali čak 800.000 barela nafte dnevno od Irana.

Mnogi bivši kupci iranske nafte, poput anglo-holandskog Šela, italijanskog Enija, grčkog Helenik petroleuma i kompanija za trgovanje naftom, kao što su Vitol, Glenkor i Trafigura, tek treba da obnove kupovinu iranske nafte, navodi Rojters.

Međutim, nepostojanje mehanizma za prodaju koja nije u dolarima, kao i odbijanje banaka da obezbede akreditive koje će olakšati trgovinu, predstavljaju prepreke za obnavljanje kupovine nafte od Irana.

Problem je, prema tvrdnjama pojedinih bivših kupaca, i nespremnost Teherana da olabavi uslove u prodajnim ugovorima, i da ponudi fleksibilnost cena.

„Iran nije fleksibilan u pogledu uslova. Oni još uvek nameću veoma staromodne klauzule koje određuju gde možete i gde ne možete kupiti vašu naftu. To je bilo u redu pre deset godina, ali svet više ne izgleda tako“, izjavio je jedan neimenovani trgovac.

Iran, kao i vodeći izvoznik iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) Saudijska Arabija, nameću klauzule kojima se zabranjuje preprodaja njihove nafte kako bi imali kontrolu nad time ko dobija njihove zalihe, i svakog meseca određuju zvaničnu prodajnu cenu za svoju naftu.

Nasuprot tome, Irak dozvoljava kupcima da preprodaju naftu i to po cenama koje su ispod njegove zvanične, navodi Rojters.

Pre 2012. godine, Iran je izvozio oko dva miliona barela nafte dnevno, od čega je najveći deo odlazio u azijske države, koje su, po uvođenju evropskih sankcija Teheranu, zadržale pravo da kupuju iransku naftu, ali je neformalno dogovoreno da zajedničku kupovinu iranske nafte ograniče na oko 1,2 miliona barela dnevno.