Da li je TV i dalje medij budućnosti ili postaje medij prošlosti?

Televizija je ostala snažan i moćan mediji, ali joj opada popularnost i opslužuje uglavnom starije ljude, dok se mladi sve više okreću informisanju preko interneta i društvenih mreža. Mediji treba da prave sadržaj koji može da se konzumira na različitim platformama i u različito vreme. Kod nas se uglavnom pravi jeftin sadržaj, jer dobar sadržaj košta i to neko mora da plati.

To je ocenjeno na panelu „DA LI JE TV I DALJE MEDIJ BUDUĆNOSTI ILI POSTAJE MEDIJ PROŠLOSTI“, koji je održan u okviru konferencije „KAKO UPRAVLJATI MEDIJIMA BUDUĆNOSTI“ koju organizuju Nova ekonomija uz podršku Usaid, OEBS, MDIF, EU Delegacije, Nova.rs i Direct Media.

Televizija je ostala snažan i moćan mediji, ali joj  opada popularnost i opslužuje uglavnom starije ljude, kazao je Nik Njuman, viši naučni saradnik sa Rojters Instituta.

Mladi prihvataju digitalne medije, informisanje premo mreža i telefona, televizija i štampa su im staromodni, rekao je Njuman.

Njuman je predstavio Digital news report – istraživanje o potrošnji i konzumacji vesti koji obuhvata 46 zemalja u svetu.

On kaže da dolazi do opadanja štampe, porasta društvenih mreža preko kojih se ljudi informišu.

Televizija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i dalje ima primat u odnosu na druge delove sveta.

On kaže da postoji generacijska podela kada se radi o izvorima informisanja i kako zadovoljiti sve u publici.

Pogledaj galeriju

Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Bojan Brkić, glavni urednik Euronews, kaže da se televizija našla u problemu kada je tehnologija ubrzala tempo života, jer ljudi više nemaju vremena za medije.

„Mislim da istraživanja pokazuju da se najviše informacija konzumira u nekim međuperiodima, kad čekate u čekaonici, voziti se prevoziom, televizija to ne omogućava“, kaže on.

To se pogotovu odnosi na mlade ljude čiji je tempo života brži, stariji imaju vremena i svoj život mogu da organizuju oko televizijskog programa.

Milena Đuričić, suvlasnik Videomite, kaže da kada je TV emisija pravilno opremljena, ona je u trendingu na Jutjubu.

„To znači da je u formatu koji je opremljen za korisnika koji ga konzumira na određen način. Ako se nešto konzmira na telefonu, u saobraćaju, to mora da ima titlove, mora da bude kraće“.

Mediji, kaže, moraju da prihvate da živimo u svetu koji je multipliciran i ima različite platforme za distribuciju.

Ne mogu da misle samo na jedan kanal, nego treba da prave sadržaj koji se može konzumirati u različito vreme na različitim platformama, kaže ona.

Ona je rekla i da marketinške agencije ne smeju da daju novac u ozbiljan sadržaj.

„Marketinške agencije vole kada emisije neće nikoga da ‘zgaze’ i nisu za jednu ili drugu stranu“.

Na pitanje da li ljudi hoće treš ili se treš nudi,  kaže da se kod nas pravi jeftin sadržaj, jer da napravite dobar sadržaj morate da odete na lice mesta, a to košta –  „ko će to da finansira“.

Igor Božić, direktor N1, kaže da je ključna stvar kredibilitet. Prema njegovim rečima, vi možete na lak način da dobijete veliku publiku tako što ćete da se bavite skandalima, ali to nije uslov postojanja.

„Poenta je da opstanete jer će publika da vam veruje u svako vreme i da zna da će kod vas da nađe sadržaj koji je tačan“.

N1 je, kaže, krenuo kada je počeo da se razvija digitalni sadržaj.

„Postali smo prepoznatljivi zbog nezavisne uređivačke poliike, ali i jer smo prepoznali društvene kanale, priče smo postavljali na Twiter, Facebook, Youtube“, kaže Božić i dodaje da su ih u početku zvali tviter televizija.

Zoran Stanojević, urednik RTS-a, kaže da je televizija medij neizvesnosti, ako je nešto neizvesno to može da ide samo na televiziji.

„Kada se gleda utakmica koja se igra uživo, kakav je smisao da je vraćate unazad. Ako nešto gledate u tom trenutku ta stvar je bitna, kada prođe nema smsla. Ne možete na internetu da postignete tu neizvesnost kao na TV“.

Vladimir Stanković, autor podkasta Biznis priče, kaže da on i njegova okolina ne gledaju televiziju, ali je plaćaju, a to jer u okviru paketa ne mogu da dobiju interenet bez televizija.

„I taj TV uglavnom služi za strimovanje Netfliksa i Jutjuba. To jedina funckija TV-a moje generacije“, kaže Stanković.

„Koji deo stanovništva više na televiziji? Stara smo nacija i ta ciljna grupa je dosta na televiziji i printu, i to dalje ostaje“, kaže Stanković.

Stanković kaže da su mu nudili da bude voditelj-spiker na jednoj televiziji, ali je odbio.

„U tom razgovoru sam rekao da nisam novinar i da ne mogu da pravim kvalitetne priče sa svim sagovornicima već samo sa ljudima koji su meni interesantni, inače to nema nikakvu ponetu“.

Bojan Brkić kaže da će postati besmislene nacionalne frekvencije.

„Operatori imaju mnogo informacija o svojim korisnicma, pojaviće se i u domenu kablovske televizije samo što nisu algoritmi koji će nuditi personalizovani sadržaj i nudiće vam ono što volite“, navodi on.

To je, kaže, pritisak i na novinare i urednike jer „moram da razmišljam i kako da napravim priču i gde i kako bi korisnik da je konzumira“.