ECB će nastaviti sa povećanjem kamatnih stopa

Evropska centralna banka (ECB) će nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa kako bi obuzdala visoku inflaciju, izjavila je njena predsednica Kristin Lagard. Kako naglašava, inflacija u evrozoni sada je 10,7 odsto, a u oktobru je bila duplo veća u Letoniji, 21,8 odsto.

Lagard podseća da je ciljana inflacija ECB dva odsto, a približavanje tom cilju moglo bi da se očekuje tek 2024. godini kada će ona, prema prognozama, biti 2,3 procenta.

„Veće cene energenata prenose se na sve više sektora u privredi. Prošle nedelje smo odlučili da treći put zaredom podignemo kamatne stope. Očekujemo da ćemo ih i dalje podizati stope kako bi bili sigurni da će se inflacija vratiti na srednjoročni cilj od dva odsto“, dodaje Lagard.

Lagard podseća kako su od jula kamatne stope podignute za 200 baznih poena, što je njihov najbrži rast u istoriji evra.

„Što duže inflacija ostane na ovako visokom nivou, to je veći rizik da se ona proširi na ekonomiju“, podseća Lagard.

Lagard je dopdaje i da je u zemljama evrozone prosek državnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod 94,2 odsto.

Osnovne projekcije pokazale su inflaciju od 8,1 odsto 2022. godine, 5,5 odsto 2023. i 2,3 odsto u 2024. godini.

Lagard kaže kako će rast u zemljama EU usporiti na 0,9 odsto sledeće i dostići 1,9 odsto u 2024. godine.

Loš scenario, koji se razmatra u slučaju da rat u Ukrajini potraje, predviđa nešto veće stope inflacije za ovu i narednu godinu. Prema takvoj prognozi u 2024. godini ona bila 2,7 odsto.

Prema njenom mišljenju, ne bio bilo dobro ako bi potrošači i kompanije počeli da očekuju veće stope inflacije u budućnosti, verovatnoća recesije je porasla, a neizvesnost je i dalje velika.

ECB podigla kamatne stope

Lagard jađe kako je cilj ECB kamatna stopa koja će ispuniti srednjoročni cilj inflacije od dva procenta. Prema njenim rečima, odlučeno je da ​​se kamatne stope i dalje povećavaju, od jednog do drugog sastanka.

Ona dodaje da bi trenutnu situaciju građanima mogli da pogorša povećanje troškova otplate kredita, posebno u zemljama u kojima su precenjene cene nekretnina.

Razlog je što je veći deo tih dugova podložan promenljivim kamatnim stopama.

BANKARSKI SEKTOR

Više kamatne stope i normalizacija monetarne politike uticaće na banke, u zavisnosti od njihovog biznis modela, smatra Lagard.

Kako dodaje, supervizori će se pobrinuti da banke budu spremne da izdrže potencijalne negativne efekte.

„Direktan uticaj rata u Ukrajini na banke evrozone do sada je bio ograničen, ali se promenilo okruženje za preduzeća i privredu“, napominje predsednica ECB.

Kako ocenjuje, banke su sada u boljoj poziciji nego što su bile pre finansijske krize koja se dogodila 2008. i 2009. godine, jer sada postoji zajednička bankarska kontrola na nivou cele EU.

Važno je i da mere državne pomoći, koje su preduzete nakon početka rata u Ukrajini budu privremene, ciljane i prilagođene, naglašava predsednica ECB.

Kako naglašava, one moraju i da podstaknu uštedu energije, jer će se samo tada sprečiti širenje visoke inflacije na privredu i ograničiti njen uticaj na javne finansije.

„Od suštinskog je značaja da ubrzamo prelazak na čistu energiju. EU ovde može da odigra snažnu ulogu kroz javna ulaganja. Ovo će onda takođe smanjiti inflatorne pritiske“, dodaje Lagard.

ECB podigla kamatne stope za 50 baznih poena