Milijarde na račun države

Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 60
milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje
će se plaćati od 2015. godine, ocena je Fiskalnog saveta Srbije

Država će samo ove godine potrošiti više od 520 miliona evra na
vraćanje starih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnica
Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za intervencije u bankarskom
sektoru. Još toliko će se plaćati od 2015. godine. Ukupne godišnje
uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra, što
znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru ove godine neće biti
dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno
javno preduzeće

Javna preduzeća su počela da potapaju javne finansije Srbije i potrebno
je imati ne samo planove, već brzo i delovati. Tako alarmantno
upozorenje za „Novu ekonomiju“ dao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog
saveta. Njihova analiza je pokazala da će loše upravljanje javnim
preduzećima i bankama koštati državu oko 60 milijardi dinara ove godine i
stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015.
godine. Dakle, država će u ovoj godini godini potrošiti više od 520
miliona evra na vraćanje starih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a,
Galenike, Železnica Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za
intervencije u bankarskom sektoru, navodi se u Izveštaju Fiskalnog
saveta objavljenog u novembru 2013. Dodatna sredstva u još većoj
vrednosti u 2014. zapravo su nove državne garancije koje će se ove
godine izdati na zaduživanje Srbijagasa, Železare Smederevo, Železnica
Srbije i Agencije za osiguranje depozita (jer je ta institucija svoja
sredstva potrošila na intervencije u bankama).

Pošto navedena preduzeća ne mogu iz svog poslovanja da vraćaju te
kredite, kada prva rata dođe na naplatu (2015. godine) država će
preuzeti njihovo vraćanje, što će onda povećavati deficit od sledeće
godine, ocena je Fiskalnog saveta. Ono što je važno u pomenutom
Izveštaju jeste podatak da će servisiranje dugova Srbijagasa u 2014. i u
narednim godinama koštati državu više od 150 miliona evra godišnje, a
to čak i ne obuhvata nove dugove koje će ova kompanija izvesno napraviti
u ovoj godini, kao ni potraživanja NIS-a, niti ostala eventualna
poslovna potraživanja koja još nisu obelodanjena, pa će godišnji trošak
države za Srbijagas biti sigurno još veći.

Koliko su javna preduzeća vremenom postala dramatičan problem za
državu, govori i sledeće poređenje: ukupne godišnje uštede od uvođenja
solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra, što znači da umanjenje
zarada u čitavom javnom sektoru u 2014. godini neće biti dovoljno da
pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno
preduzeće, ocena je fiskalnih stručnjaka.

Garancije i deficit

Rast garancija za Srbijagas je bio i razlog raskidanja aranžmana iz
predostrožnosti sa MMF-om početkom 2012. godine, podsećaju u Fiskalnom
savetu. Vlada je, kako ukazuju, bar načelno, tek tokom 2013. godine
počela više da obraća pažnju na ovaj problem. Tako je u junu prošle
godine u svoj Program mera za reformu javnog sektora uključila i
Srbijagas: „Srbijagas će morati sam da izvršava sve svoje obaveze, bez
pomoći države sa novim kreditnim aranžmanima“. Ipak, nedugo zatim, već
Predlogom zakona o budžetu za 2014. godinu, predviđeno je garantovanje
novih 200 miliona evra zaduženja za likvidnost ove kompanije, a država
je u potpunosti preuzela na sebe servisiranje obaveza Srbijagasa koje
dospevaju u 2014. godini.

Sve to ukazuje na zaključak da je bez uspešnog restrukturiranja javnih
preduzeća nemoguća fiskalna konsolidacija, a budžetski deficit neodrživ
na srednji rok. Naime, planirani deficit konsolidovane države u ovoj
godini iznosi čak 7,1 odsto BDP-a (285 milijardi dinara). U Izveštaju
Fiskalnog saveta navodi se da se taj deficit sastoji iz dva dela. Prvi
deo čini planirani manjak svih nivoa vlasti (Republika, lokal, fondovi
obaveznog osiguranja, Putevi Srbije) u vrednosti od 5,5 odsto BDP-a (219
milijardi dinara). Drugi deo, koji iznosi 1,7 odsto BDP-a (67 milijardi
dinara) jesu obaveze države koje dospevaju na naplatu ove godine,
nastale usled lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća i banaka sa
državnim kapitalom.  

Garancije zaobilaze zakon

Zanimljivo je da su državne garancije za kredite javnih preduzeća
počele naglo da rastu od 2011. godine. Do tada su krediti javnim
preduzećima korišćeni uglavnom za infrastrukturne projekte, što je i
opravdano, s obzirom na to da je jedan od zadataka države i izgradnja
infrastrukture. Međutim, od 2011. godine sve češći razlog za zaduživanje
javnih preduzeća postaje likvidnost, odnosno isplata plata i
dobavljača.

Preokret je nastao 2010. godine kada su pod pritiskom međunarodnih
finansijskih institucija donete izmene Zakona o budžetskom sistemu,
kojima su postavljena fiskalna pravila da javni dug neće biti veći od 45
odsto BDP-a, kao i da je ciljni srednjoročni budžetski deficit jedan
odsto BDP-a. Ubrzo je pronađen način da se zaobiđu ova pravila i to pre
svega preko garancija javnim preduzećima. Tako je prema podacima iz
budžeta 2010. godine otplata kamata i glavnica po aktiviranim
garancijama iznosila 7,4 milijarde dinara, da bi u budžetu za ovu godinu
bilo predviđeno 50,2 milijarde dinara (431 milion evra po kursu od 116
dinara za evro) za otplatu po garancijama.

Ukupno stanje garantovanog duga na kraju 2012. godine iznosilo je više
od dve milijarde evra, a spisak javnih preduzeća koja se na ovaj način
finansiraju sve je duži.

Po visini akumuliranog duga za koji garantuje država na kraju 2012.
godine prednjačili su Putevi Srbije sa 691,8 miliona evra, a odmah za
njima bio je Srbijagas sa 620 miliona evra. Prema rebalansu budžeta za
2013. godinu država je garantovala još za oko 240 miliona evra kredita
Srbijagasu.

Železnicama je na kraju 2012. godine država garantovala 302,6 miliona evra duga, Fiatu 200 miliona, a EPS-u 178,9 miliona evra.

Ipak, garancije za dugove nisu jedini, pa čak ni najveći kanal za
prelivanje sredstava iz budžeta ka javnim preduzećima. Direktne
subvencije, garantovanje kredita, tolerisanje neplaćanja poreza i
doprinosa i neplaćanje komunalnih usluga, struje, gasa, grejanja itd.
javnih preduzeća, lokalnih javnih preduzeća i preduzeća iz portfolija
Agencije za privatizaciju, prema nekim procenama, koštalo je u 2012.
godini čak 964 miliona evra ili 3,22 odsto BDP-a. Ukupno stanje
akumuliranog duga po ovim osnovama iznosilo je na kraju 2012. godine
3,28 milijardi evra. To je 10,9 odsto BDP-a Srbije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da
gubici i dugovi javnih preduzeća predstavljuju jedan od važnijih razloga
visokog rasta javnog duga Srbije.

„Tokom poslednjih nekoliko godina naročito je eskalirao problem
Srbijagasa, ali se značajni gubici kreiraju i u Železnicama Srbije, GSP
Beograd. Zaustavljanje prelivanje gubitaka iz javnih preduzeća na državu
jedan je od važnih uslova za uspeh fiskalne konsolidacije. Da bi se
gubici javnih preduzeća otklonili, neophodno je da se cene njihovih
proizvoda odrede prema ekonomskim principima, kao i da se ukinu
nepotrebni i racionalizuju ostali troškovi. Realizacija navedenih
promena zahteva unapređenje upravljanja javnim preduzećima, njihovu
departizaciju, ali i bolju regulativu delatnosti u kojima javna
preduzeća posluju. Uvođenje privatne konkurencije gde god je moguće,
takođe bi doprinelo poboljšanju efikasnosti rada javnih preduzeća”,
tvrdi Arsić.

Šta uraditi?

Najveći izazovi nove vlade biće rešavanje sudbine preduzeća u
restrukturiranju, reformisanje državne uprave i javnih preduzeća,
saglasni su ekonomisti i političari. Rešavanje tog gorućeg problema je
neophodno kako bi se omogućio razvoj privatnog sektora i otvaranje
radnih mesta u privredi.

Do kraja prvog kvartala, EPS će biti transformisan u akcionarsko
društvo u državnom vlasništvu, najavila je Zorana Mihajlović, ministarka
energetike.

„EPS će morati bržе da sе mеnja u ovoj godini, jеr nas uskoro očekuje
potpuna liberalizacija tržišta električne energije. Radi se o kompaniji
koja može da ima odličnu vrednost akcija, jer predstavlja zaokruženu
celinu, ima izbalansiran odnos hidro i termo kapaciteta za proizvodnju, i
regionalno je dobro pozicioniran.

Prošle godine je formirano preduzeće „EPS snabdevanje”, kao prvi korak u
reorganizaciji sistema EPS-a i urađeno dosta na finansijskom
reformisanju, tako da posle dužeg vremena, ova kompanija ne posluje sa
minusom“, kaže Mihajlovićeva. Ono što nedostaje EPS-u jeste ulaganje u
proizvodnju, pre svega u distributivnu mrežu, jer skoro da postoje
različiti naponski nivoi u zemlji, kako ona dodaje, zato što nije
izgrađena distributivna mreža.

„Očekujemo da uskoro počne finansijsko restrukturiranje Srbijagasa, jer
se do sada na tom planu nije maklo sa mrtve tačke. Kapital preduzeća se
iz dana u dan topio, da bi krajem prošle godine knjigovodstveno pao
ispod nule. Strah me je da ćemo na kraju doći u situaciju da nam se
pojavi neko ko će tražiti da kupi Srbijagas za dugove, a to svakako nije
u interesu Srbije“, kaže ministarka Mihajlović.

Vladimir Vučković kaže da bi najbolje bilo da država prepusti
upravljanje privatnim investitorima u onim oblastima u kojima bi to bilo
moguće. „Trebalo bi ići na privatizaciju gde god je to moguće, to jest u
svim oblastima u kojima je moguće da se država odrekne vlasništva i za
koje postoje zainteresovani investitori. Drugo, potrebna je
profesionalizacija menadžmenta i efikasnija kontrola rada javnih
preduzeća od strane države”, ocenjuje Vučković.

Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs

Ovaj projekat „Javna preduzeća –
milionski gubici u medijskoj tišini“ finansira Evropska unija kroz
program „Jačanje slobode medija u Srbiji“ kojim rukovodi Delegacija EU u
Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.

Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog
dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove
ekonomije“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske
unije.