UN: Do 2030. zaštititi trećinu kopna i okeana

Na poslednjem samitu Ujedinjenih nacija (UN) predložen je plan prema kome trećina Zemljinog kopna i okeana treba da bude zaštićena do 2030. godine

Kako se podsrća, trenutno je pod zaštitom 17 odsto kopnenih i 10 odsto morskih područja.

Cilj povećanja jeste da se preokrene aktuelni trend nestanka biodiverziteta, odnosno biološke raznolikosti.

Kako podseća portal Klima 101, nakon skoro dve nedelje pregovora pod predsedništvom Kine, u Montrealu (Kanada) okončan je petnaesti Samit Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu.

Države učesnice došle su do istorijskog dogovora za spas prirode: najmanje 30 odsto kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije.

Kako se objašnjava, fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja za biodiverzitet i ekosistemsko funkcionisanje i usluge.

Odluka o povećanju zaštićenog opsega doneta je kako bi se preokrenuo aktuelni trend nestanka biodiverziteta – što je misija čovečanstva koju mnogi smatraju ekvivalentnom zauzdavanju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C. Zbog toga se sporazum Kunming-Montreal o spašavanju prirode poredi sa Pariskim.

„Usaglašavanje oko zajedničkog globalnog cilja koji će usmeriti kolektivnu i neposrednu akciju da se smanji i preokrene gubitak biodiverziteta do 2030. predstavlja izuzetan podvig za sve koji pregovaraju u sklopu Globalnog okvira za biodiverzitet, kao i pobedu za ljude i planetu“, ocenio je generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Marko Lambertini.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozdravio je dogovor kao konačno formiranje pakta sa prirodom koja je u današnje doba ugrožena do te mere da su naučnici upozorili da je Zemlja na ivici šestog masovnog izumiranja.

Uprkos važnosti zaustavljanja ovog negativnog fenomena, tokom trajanja samita bilo je nesuglasica oko jačine zalaganja i izvora finansiranja.

Sporazum, koji se sastoji od četiri osnovna i dvadeset tri specifična cilja, usvojilo je ukupno 196 potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti.

Zbog narušavanja prirodnog sklada svi smo u opasnosti

U njemu se navodi da do 2030. svet treba da izdvoji 200 milijardi dolara godišnje za spas biodiverziteta iz javnih i privatnih izvora finansiranja.

Politički lideri su se takođe složili da do kraja decenije obezbede dodatnih 30 milijardi dolara u toku godine za konzervaciju prirode u zemljama u razvoju i zaštitu prava starosedelačkih naroda.

Poštovanje lokalnih zajednica jedan je od temelja dogovora.

Paralelno sa konzervacionističkim težnjama i održivim korišćenjem prirode, kako se planira, teći će i smanjenje subvencija koje narušavaju životnu sredinu i to za 500 milijardi dolara na godišnjem nivou do 2030. što bi moglo da otvori priliku za alokaciju još više sredstava za pomoć našem okruženju.

Već devastirana priroda nije izostavljena iz sporazuma.

Kako se objašnjava, u Montrealu je dogovoreno da se 30 odsto degradiranih ekosistema u narednim godinama podvrgne efikasnom oporavljanju.

Iako sporazum Kunming-Montreal nije zakonski obavezujuć što pojedine organizacije poput Svetskog fonda za prirodu navode kao zamerku, od vlada se zahteva da svoj napredak u očuvanju prirode predstave u nacionalnim planovima vezanim za biodiverzitet.

Na svetu ima oko 60 odsto manje divljih životinja